Центар за проучавање и употребу савремених технологија
Српске Православне Цркве
 
ПОЧЕТНА СТРАНА О ЦЕНТРУАКТИВНОСТИ И ПРОЈЕКТИЧЛАНОВИ ЦЕНТРАКОНТАКТСТРУЧНА МИШЉЕЊАПРЕДАВАЊАЧЛАНЦИ



Архива:
Београдска хроника
Вера, мисија и технологија! Александар Савић, ИТ стручњак у ЕПС.

[ПРЕНОСИМО] Београђанин у жижи информатичке револуције
Како је докторат на Универзитету Карнеги Мелон решио проблем поузданог читања записа на хард-дисковима и зашто је било потребно седам година судске борбе да индустрија тај патент призна

Дигитално детињство - узроци и последице
Арсенин: Дањашње друштво је осуђено на решавање последица док родитељи, склони пребацивању одговорности, својим избором остају само посматрачи и критичари система.

[ПРЕНОСИМО] Савремене технологије – олакшање за родитеље или не?
Сналазе ли се данашња дјеца боље у виртуелном него у стварном свијету, те јесу ли савремене технологије украле дјетињство? Паметни телефони, рачунари, интернет… изузетно су корисни, али и представљају праве клопке, како за дјецу, тако и за родитеље, јер је тешко одредити границе. Доктор Рајовић сматра да је у доба дигиталне револуције, родитељство и лакше и теже него некад. У зависности од тога како родитељи гледају на уређаје савремене технологије.

ИТ у просвети
Примена информационо-комуникационих технологија у просвети треба да буде добро избалансирана, јер ученици треба да схвате да интернет нису само друштвене мреже, већ и предуслов креативне, образовне активности, оценили су уцесници округлог стола "Примена ИТ у просвети"

Суштински проблеми образовног система
През. Оливер Суботић: Проблеми образовног система у Србији, како у погледу информационих технологија, тако и шире, начелно се могу свести на четири основе равни.

Хоће ли (и могу ли) машине заменити људе?
През.Оливер Суботић: технологија није аутономна у свом развоју, што ће рећи да човек итекако има могућност одређивања алтернативног циља. Тиме се јасно указује на слободу усмеравања технолошког развоја од стране човека.

ТЕРОРИЗАМ КАО КАТАЛИЗАТОР НОВОГ ТОТАЛИТАРИЗМА
През. Оливер Суботић: Глобални терористички напади, како их средства информисања обично називају, никога не остављају равнодушним. Реакције су различите, но најбитнији је одговор владâ погођених земаља. Узмимо за пример трагичне догађаје који су се десили у Лондону 7. јула 2005. године. Британска влада, као део одговора на бомбашке нападе, је тада покренула увођење технолошких новина којима је покушала да парира потенцијалним терористичким нападима у будућности.

ХРИШЋАНСКИ ГЛОБАЛИЗАМ У ВРЕМЕНУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ
За проблематику односа хришћана према глобализацији влада приметно интересовање, али су уочљиве и тешкоће када је потребно сучелити супротстављене ставове. Такво стање захтева елиминисање неколико препрека да би се успоставила квалитетна дискусија.

[ПРЕНОСИМО] BBC о српском професору који је расплео мреже
- Подаци које Фејсбук има о људима чини га једном од најутицајнијих организација на свету, а једна компанија из Србије, желела је да открије структуру мреже, пише BBC.

Духовност на друштвеној мрежи
Марко Недељковић: На фејсбук профилима појединих свештеника могуће је пронаћи садржаје којима се не би поносили ни обични грађани. Поједини свештеници износе политичке ставове, користе "слободну терминологију","лајкују" групе попут "ко тебе грудвом, ти њега леденицом", "пет најјачих псовки" или "сви ми који силујемо профил оне особе на коју се ложимо". Стога се као кључно више не намеће само питање да ли, већ на који начин би друштвене мреже требало да се користе од стране свештених лица.

Улога електронских медија у мисији Цркве
СВЕШТЕНИК ДРАГАН ЈАКОВЉЕВИЋ, ПЕТНИЦА: Обавеза је Цркве да користи све могућности које су јој дате, средства савременог света ради ширења Јеванђеља . Нове савремене технологије (електронски медији ) које су доживеле експанзију у нашем времену телевизија, радио, интернет , представљају велики изазов за мисију цркве . Правилан, јединствен приступ овим средствима са тачно одређеним смерницам даје небројене могућности (особито када говоримо о интернету ), да се реч Божија чује " од једног краја до другог краја васељене.

Технологије будућности
Проблем не треба тражити у развоју него у границама употребе. Постоје границе када је технолошка помоћ сувишна. Тада то више није асистивна технологија са сврхом него нешто што нас одвлачи од базичних особина људског бића.

Mогу ли друштвене мреже да преузму стварни свет?
Да би се обухватио комплетан утицај појаве друштвених мрежа попут Фејсбука и Твитера биће потребна додатна временска дистанца и врло обимна анализа која би морала да завири у сваку пору друштва јер већ и за ових првих десетак година је јасно да су друштвене промене увелико успеле да уђу у сваку од њих.

[ПРЕНОСИМО] Свети Синод Румунске Патријаршије се залаже за алтернативу у погледу биометријских пасоша
На радној седници одржаној дана 25. 02. 2009. Свети Синод Румунске православне цркве је једногласно усвојио одлуку број 638/2009 у вези са проблематиком нових електронских пасоша који садрже биометријске податке

Владике на „Фејсбуку”
Ипак ни „Фејсбук”, ни телевизија, нити било какав медиј не може да замени цркву, литургијски живот и заједничку молитву, јер то је нешто што је јединствено и незаменљиво – истиче Замахајев.

[ПРЕНОСИМО] СТАВ РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ВЕЗИ С РАЗВОЈЕМ ТЕХНОЛОГИЈА ЗА ЕВИДЕНЦИЈУ И ОБРАДУ ЛИЧНИХ ПОДАТАКА
Архијерејски Сабор Руске Православне Цркве је 4. фебруара усвојио документ о позицији Руске Православне Цркве у вези с развојем технологија за евиденцију и обраду личних података. У целини наводимо текст документа који је објављен на сајту Патриархия.ru.

[ПРЕНОСИМО] Руска Православна Црква и чиповање света
Аутор: Владимир Димитријевић - Црква нема ништа против скупљања и обраде података о личности, али уз ограду: то не сме да утиче на људску слободу и право исповедања хришћанског погледа на свет.

Молитва у виртуелној парохији
Аутор: Оливер Суботић, понедељак, 05.11.2012

Чипована документа и борба за приватност
Аутор: Александар Арсенин, четвртак, 13.01.2011.

Алтер его - информације о животу
Дигитални дупликат стварне особе, у систему глобалног надзора, предњачи по битности у односу на његовог власника. Стварна особа постаје све мање битна и наша реалност прелази у токове информационих система.

[ПРЕНОСИМО] Одржан састанак Мисионарског одељења СПЦ
Састанком је председавао Преосвећени Епископ рашко-призренски г. Теодосије, мандатни епископ задужен за надзор над радом овог Синдоског тела, насталог пре неколико месеци на предлог Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија. После молитве, отварајући радни део састанка, епископ Теодосије је нагласио значај покретања Мисионарског одељења


ТЕРОРИЗАМ КАО КАТАЛИЗАТОР НОВОГ ТОТАЛИТАРИЗМА

Глобални терористички напади, како их средства информисања обично називају, никога не остављају равнодушним. Реакције су различите, но најбитнији је одговор владâ погођених земаља. Узмимо за пример трагичне догађаје који су се десили у Лондону 7. јула 2005. године. Британска влада, као део одговора на бомбашке нападе, је тада покренула увођење технолошких новина којима је покушала да парира потенцијалним терористичким нападима у будућности. Те новине су се сводиле на масовни електронски надзор комуникација, увођење биометријских личних карата за идентификацију грађана (које су пет година касније укинуте од стране владе конзервативаца), пројекте праћења локације становништва… Намерно је узет пример Велике Британије јер је то колевка парламентарне демократије и по природи ствари у том друштву постоји снажан отклон према свему што има примисао институционалног угрожавања приватности грађана. Ако се у тој земљи реагује на такав начин, шта тек треба очекивати на другим странама света погођеним овом глобалном пошасти? И уопште, чему води технолошка трка светских влада са терористима? Крајњем поразу терористичких група или, пак, додатној стимулацији некаквог „информационог“ тоталитаризма?

Технолошка трка са терористима

Просто је невероватно да се нико од поборника технолошког надзора целокупног становништва као савезника у рату против тероризма није упитао шта ће се десити када дође до симбиозе „криминала белих крагни“ (криминалних кругова који имају приступ врхунској технологији) са терористичким ћелијама. Познати британски стручњак за информационе технологије и председник чувене организације Privacy International, г. Сајмон Дејвис одавно тврди да је технолошки јаз између државних институција и модерних криминалаца толико сужен да је питање недеља када ће најјаче криминалне групе поседовати, рецимо, технологију за биометријску идентификацију тренутно расположиву влади. Тако ће се већ сутра испоставити да актуелно технолошко решење и није тако поуздано како су говорили представници јучерашњег режима, па ће се изаћи са новим и по грађанске слободе још репресивнијим решењем „које ће коначно решити ствар“ и тако у круг, све док не дођемо до трансформације међународне заједнице у мегаполицијску државу. А хришћани добро знају којој би личности таква глобална ситуација једино одговарала…



Другачији приступ проблему
Уместо решавања последица по цену урушавања основних норми у друштву, потребно је идентификовати и неутралисати узрок. Да би се то учинило, потребно је воље да се загребе испод површине феномена савремених форми тероризма и да се отворе неки дубљи слојеви људског бића. Хришћанима је сасвим јасно да сви терористички напади, ма у ком погледу и ма чиме оправдавани, представљају директну ђаволску инспирацију који и јесте човекоубица од почетка, по речима Господњим (ср. Јн 8,44). Тако преподобни Макарије Египатски у својим подвижничким списима говори да је најприметнија последица пада неред који влада у свету, те да они који имају просвећење Христово знају одакле све то долази.

Сам тероризам је научно дефинисан као покушај добијања одређених политичких или других циљева употребом акција и средстава која изазивају општи страх у друштву. Овде је умесно подсетити се подвижничког искуства пустињских отаца Истока, изузетних носилаца хришћанског етоса, који су на све могуће начине били застрашивани да би одустали од свог подвига. Издржали су до краја управо зато што су имали јаку веру и љубав ка Христу и прави однос ка ближњем, што су једине силе које искорењују сваки страх и зло ђаволско. А из њихових житија видимо да су ђаволско деловање пре свега поражавали смирењем и исповедањем себе за грешне људе (своју грешност су исповедали не због психологизма и пијетизма како неки мисле, већ зато што су имали благодатно искуство светости Божије).
Ако усвојимо овакав почетни приступ, онда лако увиђамо да је један од главних покретача терористичких напада у свету општа хипокризија и грех у модерном друштву, пре свега међу политичким елитама западних светских сила које покушавају да преобразе све око себе, али не и себе саме. Поготово је очита хипокризија у неким западним центрима моћи који се залажу за борбу против тероризма на једној страни (Блиски Исток), директно га стимулишу на другој (Косово и Метохија, Чеченија), а зло код себе не виде ни у траговима. Дакле, уместо сагледавања сопствених грешака (што и јесте основни и једини пут оздрављења и преображаја), прст се упире искључиво у другу страну и све креће у круг са додатном енергијом. Жалосна је чињеница да би на некој међународној конференцији посвећеној проблему тероризма сам спомен греха и хипокризије као узрока довео до подсмеха…



Решавање кризе
Свети Григорије Богослов на једном месту истиче да ниједно добро које се не учини на добар начин није добро. Уместо покушаја да се против зла тероризма одбране увођењем напредне технологије за праћење и надгледање целог друштва и модификације државно-правног поретка, потребно је првенствено сагледавање сопствених грешака, у овом случају на нивоу спољне политике, али и шире. На тоталитарне методе терористи ће сигурно реаговати другачијим ударцем. Ево једног простог примера. Међународну заједницу (што је у пракси еуфемизам који се користи за западне силе) веома брине ширење нуклеарног наоружања и стицање нуклеарне технологије ван „нуклеарног клуба“. Семјуел Хантингтон, у својој познатој студији под насловом „Сукоб цивилизација“ (The Clash of Civilizations) примећује да су одвојени тероризам и нуклеарно наоружање – оружје „слабих незападњака“, али њиховом комбинацијом они постају јаки. У овом случају је цинично то што се САД залажу за смањење светског нуклеарног арсенала, а сами развијају технологију у вези са нуклеарним оружјем, која иде чак и до космичких пројеката. Несхватљиви су (у суштини русофобски) покушаји да се сагради некакав нуклеарни штит од прекоокеанских пројектила јер, као што је то неко добро приметио, терористи мини-атомску бомбу могу пренети буквално у руксаку преко Рио Гранде и активирати је негде у срцу земље…
Да резимирамо: потребно је шире сагледавање феномена тероризма у контексту опште хипокризије у политичком свету и исправљање грешака на време. Тиме би се поништио главни аргумент пре свега вођама радикалних исламиста којима није тешко да врбују муслимане за самоубилачке нападе због дволичне политике западног света (исту ту дволичну политику и наш српски православни народ на Космету итекако осећа на својим плећима). Ако би се направио недвосмислен рез са дволичним поступцима западне цивилизације, данашњи spiritus agens тероризма био би уништен, мада тероризам не би био искорењен јер наш противник и „отац лажи“ (уп. Јн 8, 44) увек тражи нову тактику за ширење зла. Поготово је лицемеран и безобразан позив неких западних политичара на хришћанску етику – такве изјаве су само катализатор за даље реакције фанатичних исламистичких група које то тенденциозно повезују са средњовековним „крижарским“ походима (мада, ако ћемо право, у периоду од Четвртог крсташког похода до дана данашњег од разних западних „крижара“ су далеко више страдали православни хришћани него муслимани).
На жалост, горди свет кога покреће хедонистичка логика изгледа да нема снаге за сагледавање сопствених грешака, а тек после њиховог признавања и исправљања, било би потпуно људски (и легитимно) тражити решење проблема тероризма. То ни тада не би био лак задатак, али би имао изгледа на успех; садашња стратегија ублажавања последица је потпуно јалова, а очигледна хипокризија паралише сваки конструктиван подухват.
Све неодољиво подсећа на стање пред пад западног дела Римске империје изгрижене сличним унутрашњим болестима. Римска империја 21. века покушава да се заштити од модерних терористичких варвара тако што ће подићи технолошке бедеме који ће највише ограничавати сопствени народ, а само ће одложити финални пад. Без унутрашњег препорода, без потраге за аутентичним хришћанским идентитетом, западна цивилизација у веку који је пред нама стоји пред историјским сломом.
Технолошки напредни системи биометријске идентификације, масовно прислушкивања, праћења и контроле и остале неуротичне пројекције колективног бића модерног западног друштва, све ће то једно време можда и давати неке резултате у превенцији тероризма, али само дотле док се не деси радикално пробијање система на који су се сви ослонили. После тога би вероватно уследиле мере стезања каиша до издисаја. Но, опет, вреди се надати да ће савремена друштва ипак имати довољно свести и снаге да крену у истински обрачун са злом, у смислу сопственог унутрашњег преображаја. Господ Бог ће им у том случају пружити руку спаса. Остаје нада да ће западни свет увидети свој пад и са пророком Осијом ускликнути: „Ходите да се вратимо ка Господу јер Он раздре и исцелиће нас, рани и завиће нас“ (Ос 6,1).

Из: Човек и информационе технологије (2013)

*Првобитна верзија текста објављена у Православљу бр. 923 (2005)

 
Округли сто „Изазови развоја е-демократије“

У новинском центру Тањуга је 19. марта 2009 одржана презентација такозваног WEB-DEP пројекта за новинаре, министарства и чланове Савета Европе, у који су укључене националне медијске информативне агенције са Балкана, затим Athens Technology Center, International Teledemocracy Centre – Napier универзитета из Единбурга, као и National Technical University of Athens из Грчке.

Детаљније...
На округлом столу су тим поводом говорили: Небојша Васиљевић, заменик министра за телекомуникације и информационо друштво, Живко Георгиевски, главни и одговорни уредник Македонске информативне агенције и ђакон мр Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија Архиепископије београдско-кар...
Религија, медији и култура: медијатизација религије и/или религизација медија
Питања од којих су организатори пошли била су: да ли и како савремена култура и медији трансформишу религиозност/спиритуалност и да ли медији доносе нов функционални оквир идеје традиционалности у религијско – теолошком смислу. Да ли медији мењају религију? Да ли религија мења медије? Истакнута имена узела су учешће у овој к...
  Детаљније...
ЦЕПИС
Ул. Краља Петра бр. 5
Београд
011 3025-116
kontakt@cepis.spc.rs
Ваша питања...
Спремни смо да одговоримо на све Ваше недоумице
које се тичу савремених технологија
из области употребе, етике...