Центар за проучавање и употребу савремених технологија
Српске Православне Цркве
 
ПОЧЕТНА СТРАНА О ЦЕНТРУАКТИВНОСТИ И ПРОЈЕКТИЧЛАНОВИ ЦЕНТРАКОНТАКТСТРУЧНА МИШЉЕЊАПРЕДАВАЊАЧЛАНЦИ



Архива:
Београдска хроника
Вера, мисија и технологија! Александар Савић, ИТ стручњак у ЕПС.

[ПРЕНОСИМО] Београђанин у жижи информатичке револуције
Како је докторат на Универзитету Карнеги Мелон решио проблем поузданог читања записа на хард-дисковима и зашто је било потребно седам година судске борбе да индустрија тај патент призна

Дигитално детињство - узроци и последице
Арсенин: Дањашње друштво је осуђено на решавање последица док родитељи, склони пребацивању одговорности, својим избором остају само посматрачи и критичари система.

[ПРЕНОСИМО] Савремене технологије – олакшање за родитеље или не?
Сналазе ли се данашња дјеца боље у виртуелном него у стварном свијету, те јесу ли савремене технологије украле дјетињство? Паметни телефони, рачунари, интернет… изузетно су корисни, али и представљају праве клопке, како за дјецу, тако и за родитеље, јер је тешко одредити границе. Доктор Рајовић сматра да је у доба дигиталне револуције, родитељство и лакше и теже него некад. У зависности од тога како родитељи гледају на уређаје савремене технологије.

ИТ у просвети
Примена информационо-комуникационих технологија у просвети треба да буде добро избалансирана, јер ученици треба да схвате да интернет нису само друштвене мреже, већ и предуслов креативне, образовне активности, оценили су уцесници округлог стола "Примена ИТ у просвети"

Суштински проблеми образовног система
През. Оливер Суботић: Проблеми образовног система у Србији, како у погледу информационих технологија, тако и шире, начелно се могу свести на четири основе равни.

Хоће ли (и могу ли) машине заменити људе?
През.Оливер Суботић: технологија није аутономна у свом развоју, што ће рећи да човек итекако има могућност одређивања алтернативног циља. Тиме се јасно указује на слободу усмеравања технолошког развоја од стране човека.

ТЕРОРИЗАМ КАО КАТАЛИЗАТОР НОВОГ ТОТАЛИТАРИЗМА
През. Оливер Суботић: Глобални терористички напади, како их средства информисања обично називају, никога не остављају равнодушним. Реакције су различите, но најбитнији је одговор владâ погођених земаља. Узмимо за пример трагичне догађаје који су се десили у Лондону 7. јула 2005. године. Британска влада, као део одговора на бомбашке нападе, је тада покренула увођење технолошких новина којима је покушала да парира потенцијалним терористичким нападима у будућности.

ХРИШЋАНСКИ ГЛОБАЛИЗАМ У ВРЕМЕНУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ
За проблематику односа хришћана према глобализацији влада приметно интересовање, али су уочљиве и тешкоће када је потребно сучелити супротстављене ставове. Такво стање захтева елиминисање неколико препрека да би се успоставила квалитетна дискусија.

[ПРЕНОСИМО] BBC о српском професору који је расплео мреже
- Подаци које Фејсбук има о људима чини га једном од најутицајнијих организација на свету, а једна компанија из Србије, желела је да открије структуру мреже, пише BBC.

Духовност на друштвеној мрежи
Марко Недељковић: На фејсбук профилима појединих свештеника могуће је пронаћи садржаје којима се не би поносили ни обични грађани. Поједини свештеници износе политичке ставове, користе "слободну терминологију","лајкују" групе попут "ко тебе грудвом, ти њега леденицом", "пет најјачих псовки" или "сви ми који силујемо профил оне особе на коју се ложимо". Стога се као кључно више не намеће само питање да ли, већ на који начин би друштвене мреже требало да се користе од стране свештених лица.

Улога електронских медија у мисији Цркве
СВЕШТЕНИК ДРАГАН ЈАКОВЉЕВИЋ, ПЕТНИЦА: Обавеза је Цркве да користи све могућности које су јој дате, средства савременог света ради ширења Јеванђеља . Нове савремене технологије (електронски медији ) које су доживеле експанзију у нашем времену телевизија, радио, интернет , представљају велики изазов за мисију цркве . Правилан, јединствен приступ овим средствима са тачно одређеним смерницам даје небројене могућности (особито када говоримо о интернету ), да се реч Божија чује " од једног краја до другог краја васељене.

Технологије будућности
Проблем не треба тражити у развоју него у границама употребе. Постоје границе када је технолошка помоћ сувишна. Тада то више није асистивна технологија са сврхом него нешто што нас одвлачи од базичних особина људског бића.

Mогу ли друштвене мреже да преузму стварни свет?
Да би се обухватио комплетан утицај појаве друштвених мрежа попут Фејсбука и Твитера биће потребна додатна временска дистанца и врло обимна анализа која би морала да завири у сваку пору друштва јер већ и за ових првих десетак година је јасно да су друштвене промене увелико успеле да уђу у сваку од њих.

[ПРЕНОСИМО] Свети Синод Румунске Патријаршије се залаже за алтернативу у погледу биометријских пасоша
На радној седници одржаној дана 25. 02. 2009. Свети Синод Румунске православне цркве је једногласно усвојио одлуку број 638/2009 у вези са проблематиком нових електронских пасоша који садрже биометријске податке

Владике на „Фејсбуку”
Ипак ни „Фејсбук”, ни телевизија, нити било какав медиј не може да замени цркву, литургијски живот и заједничку молитву, јер то је нешто што је јединствено и незаменљиво – истиче Замахајев.

[ПРЕНОСИМО] СТАВ РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ВЕЗИ С РАЗВОЈЕМ ТЕХНОЛОГИЈА ЗА ЕВИДЕНЦИЈУ И ОБРАДУ ЛИЧНИХ ПОДАТАКА
Архијерејски Сабор Руске Православне Цркве је 4. фебруара усвојио документ о позицији Руске Православне Цркве у вези с развојем технологија за евиденцију и обраду личних података. У целини наводимо текст документа који је објављен на сајту Патриархия.ru.

[ПРЕНОСИМО] Руска Православна Црква и чиповање света
Аутор: Владимир Димитријевић - Црква нема ништа против скупљања и обраде података о личности, али уз ограду: то не сме да утиче на људску слободу и право исповедања хришћанског погледа на свет.

Молитва у виртуелној парохији
Аутор: Оливер Суботић, понедељак, 05.11.2012

Чипована документа и борба за приватност
Аутор: Александар Арсенин, четвртак, 13.01.2011.

Алтер его - информације о животу
Дигитални дупликат стварне особе, у систему глобалног надзора, предњачи по битности у односу на његовог власника. Стварна особа постаје све мање битна и наша реалност прелази у токове информационих система.

[ПРЕНОСИМО] Одржан састанак Мисионарског одељења СПЦ
Састанком је председавао Преосвећени Епископ рашко-призренски г. Теодосије, мандатни епископ задужен за надзор над радом овог Синдоског тела, насталог пре неколико месеци на предлог Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија. После молитве, отварајући радни део састанка, епископ Теодосије је нагласио значај покретања Мисионарског одељења


[ПРЕНОСИМО] Савремене технологије – олакшање за родитеље или не?

Човјек је донио кући 20 животиња, истог облика, величине и боје.
Убрзо је схватио да једна вриједи више од свих осталих заједно. Како је то могуће?
------------------------
Некада се вјеровало да је интелигенција 100 одсто насљедна. Доказано је, међутим, да интелектуалне способности зависе од броја синапси (везе између нервних ћелија), а новија истраживања показују да је чак 50 одсто синапси формирано прије четврте године. Покрет, скакање, ротација, трчање, пењање… подстиче стварање синапси. Живимо, пак, у времену када су дјеца статична, испред рачунара и телевизора, те одгајамо генерације које се све мање крећу и са све већим бројем развојних сметњи.

С обзиром на то да интелигенција у великој мјери зависи од стимулације коју добијамо у најранијем дјетињству, јасно је да је родитељ центар одговорности за развој дјечијег интелекта. Интерниста, неуроендокринолог, сарадник УНИЦЕФ-а за рану едукацију, један од оснивача Менсе Србије, Словеније, Босне и Херцеговине и Црне Горе и највећих стручњака за развој интелигенције код дјеце Ранко Рајовић, за портал Антена М, говори колико је тешко бити родитељ у дигиталном времену, гдје најчешће гријешимо, те како одгојити малог генијалца.
Игра је главни посао дјетета и увијек ће бити, објашњава др Рајовић. Игра данашње дјеце и оне од прије коју деценију, међутим, није иста. Промијенило се окружење, па и дјечија забава.
„Дјеца се данас мање крећу, па самим тим је и дјетињство другачије. Имамо дјецу са прекомјерном тежином, у порасту је и дијабетес, а у школи учитељи примјећују да су данашња дјеца слабија (моторика, пажња и концентрација) у односу на генерације прије пет и десет година. Кретање је важно за развој мозга, посебно у најранијем дјетињству, тако да је посао родитеља да дијете буде што спретније и окретније, да пуно времена проводи у парку, у природи, на игралишту… Нажалост, истраживања показују да су у порасту проблеми којих раније није било, а то су поремећај говора, дислексија, дискалкулија и друге дисфункције коре великог мозга. Могуће да је то повезано са недостатком кретања, јер истраживања која су рађена у САД показују да дјеца која имају мало кретања у свакодневним активностима имају смањене структуре великог мозга (базалне ганглије), што може негативно да утиче на когнитивне способности“, наводи Рајовић.
У раном дјетињству се поставља темељ даљег функционисања мозга
Рајовић објашњава да је биолошки задатак сваког организма да преживи, а то подразумијева што боље прилагођавање околини. Фактори окружења и насљеђа се преплићу, не дјелују као независне цјелине, па је тако генетски материјал подложан промјенама околине, као што и фактори средине могу да имају већи или мањи утицај на нас у зависности од наше наслијеђене предиспозиције.
„То би значило да је насљедан капацитет, а да се тај капацитет развија под утицајем окружења. Ако се окружење мијења, а свједоци смо да се мијења прилично брзо, онда морамо да мијењамо и начин рада са дјецом у вртићима и школама. Најприроднија и најгенералнија дефиниција интелигенције би можда била – могућност адаптације на окружење и сналажење у животу. У вези са тим важно је знати да у првих неколико година, дијете учи веома брзо о окружењу и односу са њим, а тако и о себи много сазнаје. Мозак је у првим годинама невјероватно пластичан – има изузузетну способност прилагођавања. Метаболизам мозга је дупло бржи код дјеце у периоду од четврте до седме године него код одраслих особа“, наводи Рајовић.
Моћ прилагодљивости мозга, демонстрира нам управо учење језика – у којој год средини дијете да одрасте, научиће језик који се ту говори.
„Већ дијете од пет или шест година, имаће много веће проблеме при савладавању новог језика, али ће и даље имати могућност да га научи као матерњи језик. Међутим, дјеца са 11 или 12 година, иако ће нови језик у односу на одрасле брзо савладати, тај нови језик никада неће моћи да им постане матерњи. У раном дјетињству се поставља темељ даљег функционисања мозга. Овај темељ не означава само интелектуално функционицање, већ обухвата све аспекте развоја дјетета – физички, емоционални, социјални и когнитивни“, истиче наш саговорник.
За постављање тог темеља даљег развоја важна је игра, а у првим годинама најважнији елемент игре – кретање. Важно је, истиче Рајовић, да родитељи не спутавају дјецу у кретању, већ да им дозволе да, неисцрпну енергију коју имају, што је више могуће потроше на дневном нивоу.
„Врста игре није толико ни важна, колико је важно да у себи носи елементе комплексних и динамичких покрета – ротација, окретање, превртање, пењање, балансирање, итд. Игра такође има важну улогу у социјално-емотивном развоју, па кад год за то постоји прилика дијете треба да се игра са другом дјецом. Родитељи могу и треба да се играју са дјецом, поготово у првих неколико година, али не смију да представљају замјену за другу дјецу“, каже Рајовић.
Због дилема које родитељи данас имају у проналажењу сигурних путева кроз дјетињство, Рајовић је написао двије књиге и то: ИQ дјетета – брига родитеља и Како развијати ИQ дјетета кроз игру. За игру су напомиње, најкорисније играчке које не краду пажњу дјеце, јер малишани морају активно да усмјеравају пажњу како би остали у процесу играња.
„Видео игрица рецимо одржава пажњу и то веома ефикасно, али не на начин који је природан и који дозвољава дјетету да „вјежба“ усмјеравање пажње. Можемо да претпоставимо да ће дијете које проводи много времена пред екраном, и тиме бива константно стимулисано без активног упошљавања пажње, имати проблема да се сјутра концентрише на неку тешку или досадну лекцију која захтијева од дјетета активно усмјеравање пажње и фокус. У исто вријеме, играчке и игре које не преокупирају дјецу у потпуности, остављају много простора за развој креативности. Није битно о којој играчки се ради, докле год је она дјетету интересантна, а захтијева и дјететов ангажман при игри. Заборављене игре, на веома спонтан начин комбинују све ове елементе, и зато их и увијек препоручујем“, наводи Рајовић.
Гдје родитељи најчешће гријеше
Грешке у одгајању дјеце су саставни дио родитељства, али могу бити и корисне ако се уоче на вријеме. Већину родитељи направе због пренаглашене потребе да дијете заштите – што је прва и најчешћа грешка.
„Дијете у првим годинама учи без престанка. Формално образовање и учење какво познајемо долази касније, али до тада је дијете савладало најтеже градиво – и то се све одвија кроз игру и спонтано. Ријетко које дијете ће са шест година ставити руку у шољу врелог чаја или несмотрено потрчати по леду. Оно ће бити много опрезније у таквим ситуацијама, не јер су му родитељи 100 пута нешто поновили, већ зато што је до тада на стотине пута пало – на равном, на узбрдици, на степеницама, преко баре, на земљи, трави, плочицама. До тада је, иако тога није свјесно, веома добро научило како се преко којих површина прелази, која брзина је потребна, нагиб при ходу, начин ходања. Чак и ако почне да пада, спретно ће то урадити. Овако би бар требало да буде, али рецимо знам да је број необичних повреда при паду дјеце све већи. Дијете које са седам година падне тако да сломи зубе, а при том ни не огребе дланове није научило да пада. Ово свакако није његова грешка, али је проблем што је са седам година касно учити те фундаменталне ствари. Управо из тог разлога презаштићивање може да се подведе под највећу грешку коју родитељи (добронамјерно) могу да направе. Ту су још и употреба модерне техологије без ограничења, генерално немогућност постављања граница, недовољно кретања, неурованотежена и нездрава исхрана, касни одласци на спавање, превише обрађена храна итд.“, наводи Рајовић.
Савремене технологије – олакшање за родитеље или не?
Сналазе ли се данашња дјеца боље у виртуелном него у стварном свијету, те јесу ли савремене технологије украле дјетињство? Паметни телефони, рачунари, интернет… изузетно су корисни, али и представљају праве клопке, како за дјецу, тако и за родитеље, јер је тешко одредити границе.
Доктор Рајовић сматра да је у доба дигиталне револуције, родитељство и лакше и теже него некад. У зависности од тога како родитељи гледају на уређаје савремене технологије.
„Да ли их доживљавају као допуну и средство за обогаћивање свакоднених активности или као замјену за многе од уобичајених дјечијих активности. Ако желите да имате мало посла око дјетета, неколико сати га оставите са уређајима модерне технологије и једва ћете га и примијетити. Нажалост, многи родитељи у моментима умора, расијаности и брига дозвољавају, па чак и подржавају овакво понашање дјеце. Све је то донекле и у реду, докле год је ограничено вријеме за коришћење рачунара или док ово понашање не прерасте у навику. Краткорочно гледано, употреба модерних технологија може родитељство и те како да олакша. Али што више дозвољавамо да нам модерне технологије олакшавају родитељство, већа је вјероватноћа да ће нам исте те модерне технологије временом донијети многе потешкоће – прије свега нашој дјеци, а на тај начин и нама. Свако вријеме има своје изазове и ако знамо како да се носимо са њима, изазови се претварају у смјернице, а не камење о које се спотичемо.“
НТЦ систем учења
Од десет најтраженијих занимања данас, чак шест није постојало прије осам година, што значи да ми спремамо дјецу за занимања која још не постоје. Циљ образовања тако, према мишљењу доктора Рајовића, мора да буде развој функционалног знања и креативности. Рајовић је оснивач НТЦ система учења (Никола Тесла Центар), чију основу представљају савремена научна открића из неуронауке и педагогије.
Иако у оквиру НТЦ програма раде и са дјецом, акценат програма јесте едукација родитеља, васпитача и учитеља, као особа које су непосредно задужене за развој дјетета и његових потенцијала.
„Резултати су брзо видљиви, није потребно да пратите ученике двије-три године и да видите резултат. Оваквим начином рада резултати су видљиви већ послије неколико мјесеци. То је и разлог за позиве из читаве Европе, тако да се програм већ спроводи у 20 држава Европе, у појединим са одобрењем Министарства образовања, а у осталима у сарадњи са образовним институцијама. Програм је акредитован и у Црној Гори, тако да се већ неколико година спроводи у институцијама које су показале интересовање за овај програм и гдје смо организовали стручно усавршавање васпитача и учитеља“, објашњава он.
Истиче да је важно уводити иновације, јер су државе у региону испод просјека на ПИСА тесту, који је важан показатељ развоја државе и образовног система. Према тој трогодишњој међународној провјери достигнућа ученика, петнаестогодишњаци из Црне Горе заузимају 56. мјесто на свијету.
„Имајући у виду да се тим тестом испитује функционално знање ученика који су завршили основну школу и који ће бити економски продуктивни за 15-20 година, јасно је да ПИСА тест показује развој државе за 15 и више година. И ту се намеће основно питање, гдје ћемо бити за 15-20 година, ако смо сад испод просјека Европе, а Европа је испод просјека у односу на Источну Азију. Јасно је да је образовање један од најважнијих стубова друштва и зато је потребно улагати у образовање, уводити добре методе, радити на едукацији прво родитеља, а онда и васпитача и учитеља“, истиче Рајовић.
У Црној Гори је програм акредитован и за школе и за вртиће гдје се спроводи већ неколико година. Организовани су семинари у школама и вртићима, а покренути су и НТЦ центри, и то у Подгорици, Будви, Котору и Бару. Више о програму можете пронаћи на интернет страници www.нтцуцење.цом гдје текстове пишу стручњаци из неколико области (медицина, психологија, педагогија, специјална едукација) и гдје можете наћи пуно корисних савјета.
Јесте ријешили мозгалицу са почетка текста? Намијењена је ученицима трећег разреда основне школе.
Човјек је донио шкољке, а у једној је нашао бисер.

 
Округли сто „Изазови развоја е-демократије“

У новинском центру Тањуга је 19. марта 2009 одржана презентација такозваног WEB-DEP пројекта за новинаре, министарства и чланове Савета Европе, у који су укључене националне медијске информативне агенције са Балкана, затим Athens Technology Center, International Teledemocracy Centre – Napier универзитета из Единбурга, као и National Technical University of Athens из Грчке.

Детаљније...
На округлом столу су тим поводом говорили: Небојша Васиљевић, заменик министра за телекомуникације и информационо друштво, Живко Георгиевски, главни и одговорни уредник Македонске информативне агенције и ђакон мр Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија Архиепископије београдско-кар...
Религија, медији и култура: медијатизација религије и/или религизација медија
Питања од којих су организатори пошли била су: да ли и како савремена култура и медији трансформишу религиозност/спиритуалност и да ли медији доносе нов функционални оквир идеје традиционалности у религијско – теолошком смислу. Да ли медији мењају религију? Да ли религија мења медије? Истакнута имена узела су учешће у овој к...
  Детаљније...
ЦЕПИС
Ул. Краља Петра бр. 5
Београд
011 3025-116
kontakt@cepis.spc.rs
Ваша питања...
Спремни смо да одговоримо на све Ваше недоумице
које се тичу савремених технологија
из области употребе, етике...