Центар за проучавање и употребу савремених технологија
Српске Православне Цркве
 
ПОЧЕТНА СТРАНА О ЦЕНТРУАКТИВНОСТИ И ПРОЈЕКТИЧЛАНОВИ ЦЕНТРАКОНТАКТСТРУЧНА МИШЉЕЊАПРЕДАВАЊАЧЛАНЦИ



Архива:
Београдска хроника
Вера, мисија и технологија! Александар Савић, ИТ стручњак у ЕПС.

[ПРЕНОСИМО] Београђанин у жижи информатичке револуције
Како је докторат на Универзитету Карнеги Мелон решио проблем поузданог читања записа на хард-дисковима и зашто је било потребно седам година судске борбе да индустрија тај патент призна

Дигитално детињство - узроци и последице
Арсенин: Дањашње друштво је осуђено на решавање последица док родитељи, склони пребацивању одговорности, својим избором остају само посматрачи и критичари система.

[ПРЕНОСИМО] Савремене технологије – олакшање за родитеље или не?
Сналазе ли се данашња дјеца боље у виртуелном него у стварном свијету, те јесу ли савремене технологије украле дјетињство? Паметни телефони, рачунари, интернет… изузетно су корисни, али и представљају праве клопке, како за дјецу, тако и за родитеље, јер је тешко одредити границе. Доктор Рајовић сматра да је у доба дигиталне револуције, родитељство и лакше и теже него некад. У зависности од тога како родитељи гледају на уређаје савремене технологије.

ИТ у просвети
Примена информационо-комуникационих технологија у просвети треба да буде добро избалансирана, јер ученици треба да схвате да интернет нису само друштвене мреже, већ и предуслов креативне, образовне активности, оценили су уцесници округлог стола "Примена ИТ у просвети"

Суштински проблеми образовног система
През. Оливер Суботић: Проблеми образовног система у Србији, како у погледу информационих технологија, тако и шире, начелно се могу свести на четири основе равни.

Хоће ли (и могу ли) машине заменити људе?
През.Оливер Суботић: технологија није аутономна у свом развоју, што ће рећи да човек итекако има могућност одређивања алтернативног циља. Тиме се јасно указује на слободу усмеравања технолошког развоја од стране човека.

ТЕРОРИЗАМ КАО КАТАЛИЗАТОР НОВОГ ТОТАЛИТАРИЗМА
През. Оливер Суботић: Глобални терористички напади, како их средства информисања обично називају, никога не остављају равнодушним. Реакције су различите, но најбитнији је одговор владâ погођених земаља. Узмимо за пример трагичне догађаје који су се десили у Лондону 7. јула 2005. године. Британска влада, као део одговора на бомбашке нападе, је тада покренула увођење технолошких новина којима је покушала да парира потенцијалним терористичким нападима у будућности.

ХРИШЋАНСКИ ГЛОБАЛИЗАМ У ВРЕМЕНУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ
За проблематику односа хришћана према глобализацији влада приметно интересовање, али су уочљиве и тешкоће када је потребно сучелити супротстављене ставове. Такво стање захтева елиминисање неколико препрека да би се успоставила квалитетна дискусија.

[ПРЕНОСИМО] BBC о српском професору који је расплео мреже
- Подаци које Фејсбук има о људима чини га једном од најутицајнијих организација на свету, а једна компанија из Србије, желела је да открије структуру мреже, пише BBC.

Духовност на друштвеној мрежи
Марко Недељковић: На фејсбук профилима појединих свештеника могуће је пронаћи садржаје којима се не би поносили ни обични грађани. Поједини свештеници износе политичке ставове, користе "слободну терминологију","лајкују" групе попут "ко тебе грудвом, ти њега леденицом", "пет најјачих псовки" или "сви ми који силујемо профил оне особе на коју се ложимо". Стога се као кључно више не намеће само питање да ли, већ на који начин би друштвене мреже требало да се користе од стране свештених лица.

Улога електронских медија у мисији Цркве
СВЕШТЕНИК ДРАГАН ЈАКОВЉЕВИЋ, ПЕТНИЦА: Обавеза је Цркве да користи све могућности које су јој дате, средства савременог света ради ширења Јеванђеља . Нове савремене технологије (електронски медији ) које су доживеле експанзију у нашем времену телевизија, радио, интернет , представљају велики изазов за мисију цркве . Правилан, јединствен приступ овим средствима са тачно одређеним смерницам даје небројене могућности (особито када говоримо о интернету ), да се реч Божија чује " од једног краја до другог краја васељене.

Технологије будућности
Проблем не треба тражити у развоју него у границама употребе. Постоје границе када је технолошка помоћ сувишна. Тада то више није асистивна технологија са сврхом него нешто што нас одвлачи од базичних особина људског бића.

Mогу ли друштвене мреже да преузму стварни свет?
Да би се обухватио комплетан утицај појаве друштвених мрежа попут Фејсбука и Твитера биће потребна додатна временска дистанца и врло обимна анализа која би морала да завири у сваку пору друштва јер већ и за ових првих десетак година је јасно да су друштвене промене увелико успеле да уђу у сваку од њих.

[ПРЕНОСИМО] Свети Синод Румунске Патријаршије се залаже за алтернативу у погледу биометријских пасоша
На радној седници одржаној дана 25. 02. 2009. Свети Синод Румунске православне цркве је једногласно усвојио одлуку број 638/2009 у вези са проблематиком нових електронских пасоша који садрже биометријске податке

Владике на „Фејсбуку”
Ипак ни „Фејсбук”, ни телевизија, нити било какав медиј не може да замени цркву, литургијски живот и заједничку молитву, јер то је нешто што је јединствено и незаменљиво – истиче Замахајев.

[ПРЕНОСИМО] СТАВ РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ВЕЗИ С РАЗВОЈЕМ ТЕХНОЛОГИЈА ЗА ЕВИДЕНЦИЈУ И ОБРАДУ ЛИЧНИХ ПОДАТАКА
Архијерејски Сабор Руске Православне Цркве је 4. фебруара усвојио документ о позицији Руске Православне Цркве у вези с развојем технологија за евиденцију и обраду личних података. У целини наводимо текст документа који је објављен на сајту Патриархия.ru.

[ПРЕНОСИМО] Руска Православна Црква и чиповање света
Аутор: Владимир Димитријевић - Црква нема ништа против скупљања и обраде података о личности, али уз ограду: то не сме да утиче на људску слободу и право исповедања хришћанског погледа на свет.

Молитва у виртуелној парохији
Аутор: Оливер Суботић, понедељак, 05.11.2012

Чипована документа и борба за приватност
Аутор: Александар Арсенин, четвртак, 13.01.2011.

Алтер его - информације о животу
Дигитални дупликат стварне особе, у систему глобалног надзора, предњачи по битности у односу на његовог власника. Стварна особа постаје све мање битна и наша реалност прелази у токове информационих система.

[ПРЕНОСИМО] Одржан састанак Мисионарског одељења СПЦ
Састанком је председавао Преосвећени Епископ рашко-призренски г. Теодосије, мандатни епископ задужен за надзор над радом овог Синдоског тела, насталог пре неколико месеци на предлог Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија. После молитве, отварајући радни део састанка, епископ Теодосије је нагласио значај покретања Мисионарског одељења


[ПРЕНОСИМО] Београђанин у жижи информатичке револуције

http://www.politika.rs/scc/clanak/384534/Beogradanin-u-zizi-informaticke-revolucije

Почетком ове године код нас је непримећено прошла светска вест која је била немала сензација у информатичкој индустрији: компанија „Марвел технолоџис”, која производи више од милијарду чипова годишње, и Универзитет Карнеги Мелон постигли су, после седмогодишњег парничења, нагодбу по којој ће ова компанија једној од најбољих образовних установа САД платити одштету од рекордних 750 милиона долара.

У оквиру ове своте обештећена су и двојица аутора патента, наше горе лист Александар Кавчић, који га је разрадио у свој докторској дисертацији на Карнеги Мелону, и његов ментор, професор Жозе Мура.

Александар Кавчић (49) бивши је одликаш Математичке гимназије, који је у Београду завршио четири године Електротехничког факултета, да би, због рата који је изазван распадом Југославије и стицаја неких других околности, диплому инжењера електротехнике стекао у Диселдофу, а потом у САД одбранио докторат.

Предавао је и на Харварду и на Универзитету Хаваја, његови радови из области обраде сигнала често су цитирани, а поред поменутог, пријавио је још седам патената.

Са њим смо разговарали у Београду, где је управо завршавао свој боравак са супругом, докторком архитектуре, и три мале ћерке. Већ на почетку нам каже да су одлучили да, док деца не одрасту, део године проводе у Београду, а део у Остину, престоници Тексаса, који убрзано постаје нови центар информатичке индустрије. Остин је због тога већ добио и пригодан надимак: „Силицијумско брдо”, као пандан калифорнијској Силицијумској долини.

Како то да сте постали важан актер информатичке револуције?

После дипломирања желео сам да одмах урадим и докторат, па сам конкурисао на 12 америчких универзитета – и на 10 био примљен. Али бити примљен не значи баш много, потребно је доста пара да се студије плате. Између осталих, примио ме је и Стенфорд, али су тражили да платим бар један семестар. Карнеги Мелон ми је међутим дао пуну стипендију.

Професор Жозе Мури, који ми је тамо додељен као ментор, подстакао ме је да покушам да решим проблем за који дотле нисам знао, мада је у литератури био познат још од почетка осамдесетих, откако је почела серијска производња магнетних, такозваних хард-дискова.

Проблем је у следећем: кад се на диск од стакла, метала или пластике нанесе веома танак магнетни слој и по њему електричним импулсима пишу нуле или јединице, то највише наликује писању по масном папиру на коме се разлива мастило. „Разлива” се и магнетни запис, а поготово кад се записује велика количина података, то доводи до грешака у читању.

Како сте то решили?

Узмимо за пример две речи, „пад” и „под”, које се разликују у једном слову, па због тога, кад су густо написане, читајући их можемо да погрешимо. Али на „масном папиру”, односно магнетном диску, дигитално слово „а” или слово „о” која су у средини, праве различита разливања мастила, или магнета. Ја сам се усмерио ка томе да не анализирам само слова, него и како су се разлиле те магнетне нуле и јединице. Кроз особине тих разлива, може да се докучи које слово и која реч је, у овом примеру „пад” или ”под”, записана.

Анализа магнетног шума дотле није рађена, али је баш у томе било решење: да се и то убаци у такозвано динамичко програмирање, што подразумева доста компликоване математике. Зато су, до момента кад сам „прогледао”, прошле три године.

Шта је био следећи потез?

Наравно, то до чега сам дошао показао сам професору Мури, који је затражио да решење сажмемо тако да више ништа не може да му се одузме нити дода. Кад је то обављено, ја сам био нестрпљив да резултат објавимо у неком стручном часопису, па да се окренем нечем другом. „Нећемо то нигде да објавимо”, изненадио ме је одговор професора, који ми је објаснио да решење треба прво да патентирамо, па тек онда га ставимо на увид свима. Патент нам је примљен и одобрен после три године, што је уобичајено време за ту процедуру.

Ко је то први применио?

Ја то не знам, неки наговештаји да се то користи почели су да пристижу тек од 2003. Јављали су се неки инжењери из индустрије хард-дискова, али нико није био спреман да нам о томе пружи неки доказ или потпише изјаву, јер је то по њих било веома ризично.

Ја сам од момента кад смо пронашли решење знао колико је вредно и да ће се користити; уосталом, докторат о том проблему омогућио ми је да 1998. постанем професор на Харварду.

Универзитет Карнеги Мелон је тужбу за неовлашћено коришћење своје интелектуалне својине – јер студентски и професорски радови припадају пре свега универзитету, док нека права имају и изумитељи – поднео тек 2009. То није била лака одлука, с обзиром на то да нико не може, чак ни ЦИА, да „отвори” чип и каже шта је унутра.

Како сте ту препреку савладали?

Прво је Карнеги Мелон требало уверити да уђе у ову скупу и неизвесну парницу. У томе су помогли адвокати канцеларије Била Гејтса, оца Била Гејтса, оснивача „Мајкрософта”. Њихов експерт је прво урадио анализу – коштала око пола милиона долара – која је била довољно уверљива да се крене.

Подразумева се и да је тужена страна, компанија „Марвел”, имала добре адвокате, јер да није процес не би трајао седам година – то су били исти адвокати који су успели да „Самсунг” одбране у спору око патената тешком око милијарду долара који је покренуо „Епл”.

Најделикатније у нашем случају било је то што су тужени покушали да наш патент пониште, и то четири пута, што је за нас било доста стресно, с обзиром на то да разлог за поништење може да буде и нека ситница у процедури, која нема везе са техничком суштином.

Шта ваш патент значи за информатичку индустрију?

Наше решење данас је дефакто индустријски стандард, који је омогућио стално повећавање капацитета хард-дискова који се данас мере у терабајтима. Иако звучи нескромно, ја сам уверен да ће се наше решење користити све док буде магнетних меморија. Пре свега зато што смо математички доказали да боље од тога не може. Уосталом, досад је продато око шест милијарди чипова са нашим патентом.

Проналазачи у Америци најчешће постају предузетници. Зашто нисте пошли тим путем?

Тога је било, али није правило. Изумитељи су пре свега људи који желе да се оно што су осмислили примени и да за то добију неко признање. Најбољи пример изумитеља предузетника у историји је Едисон, а изумитеља који се посветио само науци Тесла.

Тачно је да Американци воле своје предузетнике и да их је тамо највише, што је и резултат имиграције, сталног пристизања нових талената, али и укупног економског контекста који их ка томе усмерава.

Како објашњавате чињеницу да је информатичку револуцију покренула и извела Америка, а не рецимо Јапан?

Чини ми се да је инвентивност својственија Американцима због тога што амерички систем инсистира на индивидуалности, појединачној иницијативи, што је уграђено и у образовни систем, који можда не пружа превише знања, али подразумева да свако знање треба да буде надограђено и примењено.

У току је нова индустријска револуција. Докле је стигла?

Она полако постаје реалност, у Америци су, на пример, самовозећи аутомобили већ на улицама. Ја мислим да је то добро, упркос томе што ће нестати нека занимања (на пример шофери), али ће се појавити неки нови послови. Роботизоване машине данас преузимају неке послове за које смо мислили да су веома компликовани, а што се данас, веома ефикасно, може решити неким алгоритмом… Али не све, људски мозак, с моралом и системом вредности, никад неће бити замењен.

Шта вас данас окупира?

Имам неколико идеја, на чијем патентирању сада радим, и даље сам ангажован на универзитету, али сада само као гостујући професор у једном семестру годишње.антрфиле

Важан је повратак

Шта препоручујете талентованим студентима данашњег Електротехничког факултета: да крену вашим стопама и усавршавају се у иностранству, или да остану у Србији?

Увек треба одлазити у иностранство, тамо сакупљати знања, али и враћати се. Нису сва знања баш на Електротехничком факултету у Београду или Новом Саду. У Америци, докторат се ретко ради на факултету на којем се заврше основне студије и мало ко је професор на универзитету на којем је докторирао, јер само са протоком људи шире се и обогаћују идеје. Треба дакле стално путовати, поготово док се не промени наш образовни систем који је давно зрео за промену.

 
Округли сто „Изазови развоја е-демократије“

У новинском центру Тањуга је 19. марта 2009 одржана презентација такозваног WEB-DEP пројекта за новинаре, министарства и чланове Савета Европе, у који су укључене националне медијске информативне агенције са Балкана, затим Athens Technology Center, International Teledemocracy Centre – Napier универзитета из Единбурга, као и National Technical University of Athens из Грчке.

Детаљније...
На округлом столу су тим поводом говорили: Небојша Васиљевић, заменик министра за телекомуникације и информационо друштво, Живко Георгиевски, главни и одговорни уредник Македонске информативне агенције и ђакон мр Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија Архиепископије београдско-кар...
Религија, медији и култура: медијатизација религије и/или религизација медија
Питања од којих су организатори пошли била су: да ли и како савремена култура и медији трансформишу религиозност/спиритуалност и да ли медији доносе нов функционални оквир идеје традиционалности у религијско – теолошком смислу. Да ли медији мењају религију? Да ли религија мења медије? Истакнута имена узела су учешће у овој к...
  Детаљније...
ЦЕПИС
Ул. Краља Петра бр. 5
Београд
011 3025-116
kontakt@cepis.spc.rs
Ваша питања...
Спремни смо да одговоримо на све Ваше недоумице
које се тичу савремених технологија
из области употребе, етике...