Архива:
|
Колико су грађани Србије информисани о новим законским прописима, који омогућавају уградњу чипова, у разна документа?
Део интервјуа за часопис "Печат", Александар Арсенин
Колико су грађани Србије информисани о новим законским прописима, који омогућавају уградњу чипова, у разна документа?
Нису информисани, а они који јесу, информисани су лажима које се публикују кроз медијске инструменте.
На првом месту постоји велико неинтересовање већине грађана да се упуте у проблематику. Све што већина зна су површне свакодневне информације. Када медији не пласирају нешто ми морамо сами да трагамо, а ту све стаје. Објаве које добијемо су селективне и недоречене. Тако је прошла лична карта, прођоше и саобраћајна документа. Ово се можда и очекује од власти (!!!???), али нас ће скупо коштати.
Они који нешто више знају мешају појмове па се плаше и чега не треба. То није за осуду, не мора свако да буде информатички стручњак, о томе би министарство18 требало да нас едукује али када нема поштења где треба да га има онда ипак морамо сами19.
Зато је битно постојање Покрета за приватност. Као самостална институција ту је да контролише власт и да едукује и упозорава јавност јасним порукама.
У многим православним срединама, Црква је одиграла веома важну улогу у корекцији законских прописа којима се доводи у питање приватност људи?
Грчка је јака по томе али је и народ чини ми се сложнији. У Русији је тај утицај занемарљив. Скоро сам имао прилике о томе причати са познаником монахом Игњатијем - уредником портала православие.ру. Српска Православна Црква је одиграла кључну улогу око избора биометријске личне карте. Патријарх Павле20 је дао свој лични допринос, а лавину је покренула неколицина - шачица људи који су веровали у своју идеју. Комплетна подршка тадашњим догађајима - трибинама, скуповима је била подупрта званичницима СПЦ-а. Црква је практично и актуелизвала питање заштите приватности грађана21 у контексту биометријских система идентификације. Једину постојећу студију на ту тему је урадио ђакон Српске Православне Цркве - Оливер Суботић22.
Па чувени "Жички апел", сада већ легендарни догађај који је и данас и те како актуелан је "доживео" светску славу23. У Жичи је 26. марта 2005. године одржан први стручни скуп о проблематици биометријских система, а поводом нових личних карата. Даће Бог да то буде и редован годишњи скуп.
Не смем пропустити да споменем и Центар за проучавање и употребу савремених технологија Архиепископије београдско-карловачке. Управо овај центар под руководством ђакона Оливера Суботића даје тренутно најмеродавније информације о технологијама24.
То су све изварендне иницијативе и резултати али не треба очекивати "глас" цркве, покретачка снага мора бити у цивилном сектору, а црква ће свакако дати своју несебичну подршку кад год је циљ исправан. Данас постоје струје које покушавају изопштити цркву из свакодневних дешавања што је бесмислено, црква је та свакодневница не историја или небо, то је наш живот али као такви морамо сами бити спремни на акцију.
Није потребно гинути као пре петстотина година, потребно је само изјаснити се. Уз сву силу коју заједно можемо мобилисати имамо стопостотне шансе, Бог је са нама.
Шта је кључна порука?
Кључна порука је: технологија ДА али са критичким освртом и мером.
|
