Центар за проучавање и употребу савремених технологија
Српске Православне Цркве
 
ПОЧЕТНА СТРАНА О ЦЕНТРУАКТИВНОСТИ И ПРОЈЕКТИЧЛАНОВИ ЦЕНТРАКОНТАКТСТРУЧНА МИШЉЕЊАПРЕДАВАЊАЧЛАНЦИ



Архива:
Београдска хроника
Вера, мисија и технологија! Александар Савић, ИТ стручњак у ЕПС.

[ПРЕНОСИМО] Београђанин у жижи информатичке револуције
Како је докторат на Универзитету Карнеги Мелон решио проблем поузданог читања записа на хард-дисковима и зашто је било потребно седам година судске борбе да индустрија тај патент призна

Дигитално детињство - узроци и последице
Арсенин: Дањашње друштво је осуђено на решавање последица док родитељи, склони пребацивању одговорности, својим избором остају само посматрачи и критичари система.

[ПРЕНОСИМО] Савремене технологије – олакшање за родитеље или не?
Сналазе ли се данашња дјеца боље у виртуелном него у стварном свијету, те јесу ли савремене технологије украле дјетињство? Паметни телефони, рачунари, интернет… изузетно су корисни, али и представљају праве клопке, како за дјецу, тако и за родитеље, јер је тешко одредити границе. Доктор Рајовић сматра да је у доба дигиталне револуције, родитељство и лакше и теже него некад. У зависности од тога како родитељи гледају на уређаје савремене технологије.

ИТ у просвети
Примена информационо-комуникационих технологија у просвети треба да буде добро избалансирана, јер ученици треба да схвате да интернет нису само друштвене мреже, већ и предуслов креативне, образовне активности, оценили су уцесници округлог стола "Примена ИТ у просвети"

Суштински проблеми образовног система
През. Оливер Суботић: Проблеми образовног система у Србији, како у погледу информационих технологија, тако и шире, начелно се могу свести на четири основе равни.

Хоће ли (и могу ли) машине заменити људе?
През.Оливер Суботић: технологија није аутономна у свом развоју, што ће рећи да човек итекако има могућност одређивања алтернативног циља. Тиме се јасно указује на слободу усмеравања технолошког развоја од стране човека.

ТЕРОРИЗАМ КАО КАТАЛИЗАТОР НОВОГ ТОТАЛИТАРИЗМА
През. Оливер Суботић: Глобални терористички напади, како их средства информисања обично називају, никога не остављају равнодушним. Реакције су различите, но најбитнији је одговор владâ погођених земаља. Узмимо за пример трагичне догађаје који су се десили у Лондону 7. јула 2005. године. Британска влада, као део одговора на бомбашке нападе, је тада покренула увођење технолошких новина којима је покушала да парира потенцијалним терористичким нападима у будућности.

ХРИШЋАНСКИ ГЛОБАЛИЗАМ У ВРЕМЕНУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ
За проблематику односа хришћана према глобализацији влада приметно интересовање, али су уочљиве и тешкоће када је потребно сучелити супротстављене ставове. Такво стање захтева елиминисање неколико препрека да би се успоставила квалитетна дискусија.

[ПРЕНОСИМО] BBC о српском професору који је расплео мреже
- Подаци које Фејсбук има о људима чини га једном од најутицајнијих организација на свету, а једна компанија из Србије, желела је да открије структуру мреже, пише BBC.

Духовност на друштвеној мрежи
Марко Недељковић: На фејсбук профилима појединих свештеника могуће је пронаћи садржаје којима се не би поносили ни обични грађани. Поједини свештеници износе политичке ставове, користе "слободну терминологију","лајкују" групе попут "ко тебе грудвом, ти њега леденицом", "пет најјачих псовки" или "сви ми који силујемо профил оне особе на коју се ложимо". Стога се као кључно више не намеће само питање да ли, већ на који начин би друштвене мреже требало да се користе од стране свештених лица.

Улога електронских медија у мисији Цркве
СВЕШТЕНИК ДРАГАН ЈАКОВЉЕВИЋ, ПЕТНИЦА: Обавеза је Цркве да користи све могућности које су јој дате, средства савременог света ради ширења Јеванђеља . Нове савремене технологије (електронски медији ) које су доживеле експанзију у нашем времену телевизија, радио, интернет , представљају велики изазов за мисију цркве . Правилан, јединствен приступ овим средствима са тачно одређеним смерницам даје небројене могућности (особито када говоримо о интернету ), да се реч Божија чује " од једног краја до другог краја васељене.

Технологије будућности
Проблем не треба тражити у развоју него у границама употребе. Постоје границе када је технолошка помоћ сувишна. Тада то више није асистивна технологија са сврхом него нешто што нас одвлачи од базичних особина људског бића.

Mогу ли друштвене мреже да преузму стварни свет?
Да би се обухватио комплетан утицај појаве друштвених мрежа попут Фејсбука и Твитера биће потребна додатна временска дистанца и врло обимна анализа која би морала да завири у сваку пору друштва јер већ и за ових првих десетак година је јасно да су друштвене промене увелико успеле да уђу у сваку од њих.

[ПРЕНОСИМО] Свети Синод Румунске Патријаршије се залаже за алтернативу у погледу биометријских пасоша
На радној седници одржаној дана 25. 02. 2009. Свети Синод Румунске православне цркве је једногласно усвојио одлуку број 638/2009 у вези са проблематиком нових електронских пасоша који садрже биометријске податке

Владике на „Фејсбуку”
Ипак ни „Фејсбук”, ни телевизија, нити било какав медиј не може да замени цркву, литургијски живот и заједничку молитву, јер то је нешто што је јединствено и незаменљиво – истиче Замахајев.

[ПРЕНОСИМО] СТАВ РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ВЕЗИ С РАЗВОЈЕМ ТЕХНОЛОГИЈА ЗА ЕВИДЕНЦИЈУ И ОБРАДУ ЛИЧНИХ ПОДАТАКА
Архијерејски Сабор Руске Православне Цркве је 4. фебруара усвојио документ о позицији Руске Православне Цркве у вези с развојем технологија за евиденцију и обраду личних података. У целини наводимо текст документа који је објављен на сајту Патриархия.ru.

[ПРЕНОСИМО] Руска Православна Црква и чиповање света
Аутор: Владимир Димитријевић - Црква нема ништа против скупљања и обраде података о личности, али уз ограду: то не сме да утиче на људску слободу и право исповедања хришћанског погледа на свет.

Молитва у виртуелној парохији
Аутор: Оливер Суботић, понедељак, 05.11.2012

Чипована документа и борба за приватност
Аутор: Александар Арсенин, четвртак, 13.01.2011.

Алтер его - информације о животу
Дигитални дупликат стварне особе, у систему глобалног надзора, предњачи по битности у односу на његовог власника. Стварна особа постаје све мање битна и наша реалност прелази у токове информационих система.

[ПРЕНОСИМО] Одржан састанак Мисионарског одељења СПЦ
Састанком је председавао Преосвећени Епископ рашко-призренски г. Теодосије, мандатни епископ задужен за надзор над радом овог Синдоског тела, насталог пре неколико месеци на предлог Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија. После молитве, отварајући радни део састанка, епископ Теодосије је нагласио значај покретања Мисионарског одељења


Алтер его - информације о животу

Арсенин Александар, из књиге "Алтер его - записи живота", стварност човека у информационом друштву, 2013.

Практично је немогуће одвојити компликовани систем заједнице човек-технологија и решење проблема може проистећи само из свеобухватне анализе међусобних утицаја ове друштвене појаве у којој човек прелази у стање нематеријалног (дигиталног), и при том, не мање битног од стварног постојања . Констатујемо да у савременој информационој цивилизацији постоје два паралелна бића која обитавају у стварном и бирократком систему. Значај свакога бића појединачно зависи од саме индивидуе која није обавезно и власник својих електронских података већ је углавном само корисник виртуелног инжињеринга и генератор нових скупова података. Као такво, стварно биће улази у конфликт са својом природом уколико не одлучи да је материјални свет једини стварни и реалан. На ту одлуку најчешће утичу страхови и параноични прикази окружења тј. преовлађује Паноптички утицај и деградира биће у старном свету. Такође је у понашању савременог човека примећено да се примарно стварно биће ставља у подређену позицију у односу на виртуелно "тело" (пратећи деценију од 2000-2010.). Нарочито је видљива појава код адолесцентске популације која изграђује интиман однос са дигиталним окружењем тачније са својим виртуелним идентитетом . Овај тренд је примећен и од стране компанија које су на основу поменуте идентификације односа изградиле одличне кампање и филозофију пословања .
Алтер его је биће створено од наших животних информација. Прикупљањем свакодневних података о понашању - превасходно о кретању и одлучивању, добијамо профил тј. неку врсту слике интимног бића, његових потреба и жеља. Низ таквих података депонованих у неки информациони систем пројектује виртуелно безтелесно биће састављено од историје свакодневице. Такво биће, у бирократским системима говори о нашем односу према друштву, материјалном статусу, опредељености (верској, политичкој), друштвеној ангажованости... итд. Кроз умрежени систем информација можемо добити податке о мрежи пријатеља и даље унакрсним упоређивањем података из мреже добијамо евентуалне намере, можемо предпоставити наредне активности и статистички добити одлуке у неким будућим приликама. Информациони систем кроз такав низ података може симулирати стварне ситуације и добити процену нашег понашања. Тренутно, овакви системи предвиђају наше способности отплаћивања кредита и успешности на послу (такве анализе се раде свакодневно). Дакле, наше дигитално биће нас представља у пословном и бирократском систему, ускоро ће бити од велике важности и за наш приватни живот и то је нека врста личног ПР-а. Рационално је размишљати о квалитету података које депонујемо јер ће од тог параметра зависити много свакодневних ситуација којима нећемо моћи да управљамо већ ће информациони систем давати до знања где нам је место и шта заслужујемо.
Структура виртуелног тела у основи садржи низ личних идентификационих података (који омогућавају повезивање са другим системима - депоима електронских података), и представља основну личну карту особе - то је виртуелно лице . У овај скуп података спадају и здравствени подаци личности. Данас се ради на дигитализацији генетског кода на којем би се у виртуелном окружењу тестирале реакције на лекове. Овакав информатички систем би засигурно садржао и генетску мапу особе као и посебне карактеристике тела . Грешке у записима могу довести до погрешних повезивања при чему се са личношћу повезују туђе особине . Информације о имовинском и социјалном статусу је група података битна за позиционирање у друштву капиталистичких вредности. Индекс - оцена изведена из овог скупа података може утврдити степен прихватљивости особе , а помоћу система идентификације кретања и физички можемо бити спутани (нпр. са недовољним индексом важиће забрана уласка у објекте - продавнице са скупом робом, ресторане, луксузне хотеле... аутоматизоваће се ситем финансијских бенефита, кредита, рачуна... и остваривање других права у друштву). Овај скуп података дакле, обележава нашу потрошачку и имовинску моћ. Имовински депо се надопуњује евиденцијама о свакодневној потрошњи и промету безготовинског новца који даје прилично прецизну слику потрошачких навика и карактеристика. Према статистикама је могуће предвидети потребе и жеље особе, затим је могуће оцињивати и класификовати потрошаче према интезитету куповине, роби, лојалности бренду... итд и могуће га је усмеравати у трговинском ланцу (кроз рекламе свакако, а и физички преко евиденције кретања). Ова сада већ озбиљна мрежа података даје информације о друштвеном статусу, а донекле и о верској и политичкој опредељености. Следе информације о кретању укључујући и време задржавања на локацијама.
У основи, ови скупови чине један депо обједињених података који се могу аутоматски процесуирати дајући нам или ограничавајући нам кретање и куповину, а самим тим се ситемски управља животним ресурсима човека у савременом друштву. Корак даље је обавезно повезивање података са члановима уже породице чиме се добија општи статус заједнице.

У овом трeнутку ситуација постаје ужасно напета јер наша одлука од сада утиче на остале чланове породице и то потпуно аутоматизовано и тренутно. Уколико је један од чланова породице нпр. политички неподобан или не задовољава потребе "друштва", могуће је да и остали чланови изгубе "вредност" и да буду другачије класификовани. Последњи корак је повезивање са мрежом пријатеља и члановима шире заједнице (алгоритми друштвених мрежа са великим успехом пролазе тестирања упаривања људи и заједница).
Након неколико година, ови подаци постају историја породичног стабла са свим предностима и недостацима. На тај начин ће се установљавати "квалитет" наследника, упоређујући историју здравствених података старијих чланова породице . У пракси ћемо добијати статистички приказ идентитета наследника и пре његовог рођења и за очекивати је да се врши оцењвање и класификација још пре зачећа .
Овде се суштински ради о једном потпуном систему невидљивог надзора кроз наш Алтер его. Слика виртуелног бића постаје веома битна не само по власника већ и за шире окружење. Са овим проблемом се данас све више срећемо кроз банкарски систем, политику запошљавања... итд. Девијације скупова података се тренутно региструју и у систему праћења се могу графички представити у облику виртуелног отиска особе али и кроз графичке симболе, оцене и друге пројекције.
"Демократска уређења слободног друштва" ће наравно штитити интерес појединца чувајући податке као тајне али ће у јавности бити употребљавани хибриди обједињених ресурса личности изведени из унакрсних анализа целокупног депоа података о личности.

Надзор и профилисање
У информационо контролисаном друшту где виртуелни идентитет представља значајну особину стварне личности, можемо очекивати неколико варијанти "демократског" надзора:
• Системски - кроз анализу података у основном систему.
Ова врста профилисања се врши на највишој инстанци државног уређења тј. од саме власти. Имајући у виду да су прикупљени подаци тајна у циљу заштите интереса појединца, државни орган може извлачити оцене категоришући при том различите статусе једне особе. Овај низ оцена се даље може јавно дистрибуирати и може представљати као "објективни" скуп особина и карактеристика штитећи при том основне податке власника. Практично, државни апарат себи даје слободу да одреди критеријуме по којима ће се оцењивати сваки статус појединачно и то у мањим систима може бити референтна вредност за даља поређења.
• Селективни - унакрсним умрежавањем различитих база података.
Институције могу полагати право на одређени скуп података који је битан за пословање. Тако се корисник штити од системског (глобалног) профилисања (које може да врши само извршна власт), док компаније и институције слободно располажу са делом дигиталног идентитета. У пракси нпр. код запошљавања, компанија може имати увид у оцену здравственог стања особе, радним навикама али не и податке о имовинском статусу... итд.
• Локални - аналитиком оцена у малим локалним бирократским системима.
Локални системи поседују своје параметре "допадљивости" са тим што користе генералне оцене Системске анализе. Како су оцене јавне и по некој теорији не ремете приватност личности (!!!???), локални системи се могу ослонити на своје алгоритме извлачећи резултат из низа референтних и званично установљених вредности.
• Аналогни - кроз очитавање статуса из графичких приказа (оцена, кодова).
Најнижи систем профилисања који би се употребљавао у свим јавним секторима представља само грубо уочавање основних карактеристика личности кроз генералну оцену или неки графички приказ. Овим је могуће поставити референтне позиције које су пожељне у различитим свакодневним ситуацијама. Тако нпр. према карактеристикама графичких кодова (који не одају ни један лични податак), можемо сугерисати одлуку о уласку у неки објекат, куповини производа... итд.

Надзор и прикупљање свакодневних података о личности у оваквом систему чини једино државни апарат који поседује и генералну власт над њима што значи да условљава и увид, коришћење, брисање и комплетан животни циклус депонованих података. Очигледно је да прави власник неће имати могућност утицаја на податке и да при том представља само објекат који генерише низ информација о себи. Паноптички систем је невидљив, прецизан и делује тренутно.

 
Округли сто „Изазови развоја е-демократије“

У новинском центру Тањуга је 19. марта 2009 одржана презентација такозваног WEB-DEP пројекта за новинаре, министарства и чланове Савета Европе, у који су укључене националне медијске информативне агенције са Балкана, затим Athens Technology Center, International Teledemocracy Centre – Napier универзитета из Единбурга, као и National Technical University of Athens из Грчке.

Детаљније...
На округлом столу су тим поводом говорили: Небојша Васиљевић, заменик министра за телекомуникације и информационо друштво, Живко Георгиевски, главни и одговорни уредник Македонске информативне агенције и ђакон мр Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија Архиепископије београдско-кар...
Религија, медији и култура: медијатизација религије и/или религизација медија
Питања од којих су организатори пошли била су: да ли и како савремена култура и медији трансформишу религиозност/спиритуалност и да ли медији доносе нов функционални оквир идеје традиционалности у религијско – теолошком смислу. Да ли медији мењају религију? Да ли религија мења медије? Истакнута имена узела су учешће у овој к...
  Детаљније...
ЦЕПИС
Ул. Краља Петра бр. 5
Београд
011 3025-116
kontakt@cepis.spc.rs
Ваша питања...
Спремни смо да одговоримо на све Ваше недоумице
које се тичу савремених технологија
из области употребе, етике...