Центар за проучавање и употребу савремених технологија
Српске Православне Цркве
 
ПОЧЕТНА СТРАНА О ЦЕНТРУАКТИВНОСТИ И ПРОЈЕКТИЧЛАНОВИ ЦЕНТРАКОНТАКТСТРУЧНА МИШЉЕЊАПРЕДАВАЊАЧЛАНЦИ



Архива:
ИнфоМРЕЖА СПЦ - статистика
ГДПР уредба о заштити података о личности
100 дана ИнфоМРЕЖЕ СПЦ
Доменски простор СПЦ
Централни регистар интернет домена СПЦ
ИНФО-МРЕЖА СПЦ - ТВ ХРАМ
ИНФО-МРЕЖА СПЦ - RSS
ДИДС2018 – о интернет идентитету личности, баштине и пословања
ИНТЕРНЕТ РЕСУРСИ СПЦ
ИНФО-МРЕЖА СПЦ
Како ради Телескоп
„ТЕЛЕСКОПОМ“ – ПОГЛЕД У ДУБИНЕ ИНТЕРНЕТА
Секте
[ПРЕНОСИМО] СПЦ тражи закон о сектама
ТЕЛЕСКОП - дубинска претрага
ТЕЛЕСКОП - Друга фаза
Добро нам је овде бити
Актуелно из Јутарњег програма – понедељак, 26. јун 2017. године
Е-МИСИЈА - разговор
МОЈА ПАРОХИЈА
I - ПАНЕЛ ДИСКУСИЈА: Е-МИСИЈА
Е-МИСИЈА - теме
Хришћанство и технологија
ЗНАМО ЛИ КО СВЕ УГРОЖАВА НАШУ ПРИВАТНОСТ?
Саопштење поводом текста „Чип и за аутомобиле“
Посета архимандрита Гаврила из манастира Лепавина
SmailY - ново програмско решење Милоша Антонијевића, сталног стручног сарадника ЦЕПИС-а
Панел о приватности у Метрополу
Нови бесплатни систем за заштиту електронских порука развијен од стране сталног стручног сарадника ЦЕПИС-а
Предавање „Дигитални изазов“ на Коларцу
Предавање у Стундетском културном центру
Конференција ДИДС2013
Предавање у гимназији Јован Јовановић Змај у Новом Саду
Предавање у Културном центру Раковица
Предавање у Филолошкој гимназији
Предавање „Приватност и Фејсбук“
Научни скуп „На изворишту науке и културе“
Конференција е-развој 2012
Православни молитвеник на ај-фону
Предавање у Математичком институту САНУ
Научни скуп о електронској приватности
Основан Покрет за приватност Србије
Научно-стручни форум СИЗИТ 10
Научно-стручно саветовање ЗИТЕХ 10
Учешће у Радној групи за избор ћириличног интернет домена Србије
Фестивал Феникс: Изазови времена садашњег
Округли сто у Српској академији наука и уметности
Научно-стручни форум СИЗИТ 0 9
Дискусија у Привредној комори Србије
Опет о новим личним картама
Основан Центар за проучавање и употребу савремених технологија
Колико су грађани Србије информисани о новим законским прописима, који омогућавају уградњу чипова, у разна документа?
Нови управник
Округли сто „Изазови развоја е-демократије“
Религија, медији и култура: медијатизација религије и/или религизација медија
Округли сто „Расте моћ друштвених мрежа“
Конференција „Smart E-Government 2013”

Саопштење поводом текста „Чип и за аутомобиле“

1. Сличан пројекат увођења биометријских личних карата без јавне расправе и парламентарне процедуре је пре неколико година био изложен беспоштедној критици стручне и шире јавности у Србији, при чему је прве научне скупове и израду првих студија из области биометријских система уопште организовала Српска Православна Црква. На тај начин су јавности предочене етичке, правне, информатичке, социолошке и све остале негативне импликације таквих система у општеобавезујућем погледу. Притом није критикована технологија као таква, о чему сведоче и предлози за коришћење биометријских система у концептуално другачијем виду. Уважавајући став великог броја својих грађана, Влада Србије је донела Уредбу која је и данас на снази и којом је омогућено добијање нове личне карте без чипа, чиме је систем измењен управо на концептуалном нивоу. Према подацима из дневне штампе, за обрасце без чипа се изјашњава више од четвртине грађана Србије, упркос неповољнијем положају у погледу замене документа и системском протежирању варијанте са чипом.

2. Чињеница да је грађанима омогућено да имају личне карте као основни документ без микрочипа сама по себи значи да иста могућност треба да постоји и у случају секундарних докумената који се изводе из личне карте, какви су здравствена књижица, саобраћајна и возачка дозвола. У супротном, указујемо да би следећи корак био обједињење свих докумената са чипом у један универзални документ, а потом би следило и укидање анонимности свих операција, чиме би приватност грађанина била потпуно елиминисана. На овакав след догађаја указују готово све светски познате организације које се боре за електронска права и слободе грађана. Посебан проблем би био могућа имплементација биочипа у наредним деценијама, као технолошког решења идентификације неодвојивог од тела, што је у етичком смислу апсолутно неприхватљиво, на шта је у свом скорашњем документу о људским правима и слободама указао и последњи Aрхијерејски сабор Руске Православне Цркве (погледати званични саборски документ од 23. јуна 2008, под називом Основы учения Русской Православной Церкви о достоинстве, свободе и правах человека, тачка IV.7.).

3. У случају информација наведених у тексту „Чип и за аутомобиле" није јасно да ли је у питању контактна или бесконтактна технологија очитавања микрочипа. Уколико је у питању друга, проблем се додатно проширује у односу на биометријску личну карту (која користи контактну технологију), јер би тиме било омогућено очитавање са даљине. Стручни скупови које је СПЦ подржала су једногласно показали да ће напретком антенске технологије у наредној деценији бесконтактни чипови моћи да се очитавају са далеко веће даљине него што је то данас случај, што би фактички омогућило праћење позиције и тренутне идентификације сваког учесника у саобраћају. Посебан проблем би настао уколико би се подаци обрађивали у оквиру GPS система, због могућности одлива података.

4. У Европској Унији постоји директива за израду унификованих возачких дозвола (погледати документ Савета ЕУ, под ознаком 9010/1/06, REV 1), али она не обухвата обавезан, већ опционални микрочип (погледати стр. 5, тачку 17 наведеног документа). Решење у том погледу је потпуно остављено националним законодавствима и микрочип није никакав услов европских интеграција, као што није био ни за личне карте, иако су се својевремено појављивале такве дезинформације. Једини микрочиповани документ који се захтева од сваке земље јесте пасош, с обзиром да је то међународна путна исправа чији стандард регулише УН, а на националним законодавствима је обим података (погледати стандард ICAO 9303), при чему је за приватност грађана пожељно да тај обим буде што мањи. Сигурност електронских пасоша је у последњих неколико година доведена у питање (погледати Будимпештанску декларацију FIDIS конзорцијума), због чега не треба журити са њиховим увођењем док се сигурност тих докумената до краја не испита.

5. СПЦ указује и на чињеницу да се о овим темама мало расправља у нашем друштву, те да су тзв. грађанске иницијативе пасивне по том питању, иако би оне првенствено тиме требале да се баве. У свету постоји огромна борба коју на том плану воде грађанске организације (погледати ставове EPIC, Privacy international, ACLU, APF, EDRI...), академске институције (LSE, CIPIC) и врхунски светски стручњаци из области информационих технологија, због чега позивамо аналогне институције и појединце у Србији да буду на висини свог задатка и укључе се у дебату о овој проблематици.

6. Изражавамо забринутост за смер у коме се друштво на глобалном нивоу креће некритичком имплементацијом оваквих система, без јавне дебате и стручне расправе. Поготово забрињава чињеница да се за увођење инвазивних технологија као оправдање користи политика застрашивања грађана. Овакав развој догађаја очито води ка друштву тоталног надзора које су најављивали многи мислиоци нашег времена. Основни проблем јесу импликације које такав развој догађаја доноси по слободу личности која је највећа светиња дата од Бога. Човек који би живео у друштву у коме би се активност сваког појединца надзирала у тоталном погледу би у том погледу био веома угрожен.

7. Веома је важно да наша Влада настави са досадашњим уважавањем ставова грађана и стручних институција по овом питању те да омогући алтернативна решења као и до сада, што би био најбољи показатељ да се слобода и права грађана у нашем друштву цене и поштују. То је нешто о чему све структуре нашег друштва морају водити рачуна и када је реч о будућем решењу за возачке и саобраћајне дозволе, као и за сва остала документа којим појединац доказује свој идентитет, не због онога што ти документи представљају данас, већ због онога у шта такав концепт може прерасти сутра.

Из канцеларије Светог Архијерејског Синода СПЦ
Београд, 4. јул 2008. године

 
Округли сто „Изазови развоја е-демократије“

У новинском центру Тањуга је 19. марта 2009 одржана презентација такозваног WEB-DEP пројекта за новинаре, министарства и чланове Савета Европе, у који су укључене националне медијске информативне агенције са Балкана, затим Athens Technology Center, International Teledemocracy Centre – Napier универзитета из Единбурга, као и National Technical University of Athens из Грчке.

Детаљније...
На округлом столу су тим поводом говорили: Небојша Васиљевић, заменик министра за телекомуникације и информационо друштво, Живко Георгиевски, главни и одговорни уредник Македонске информативне агенције и ђакон мр Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија Архиепископије београдско-кар...
Религија, медији и култура: медијатизација религије и/или религизација медија
Питања од којих су организатори пошли била су: да ли и како савремена култура и медији трансформишу религиозност/спиритуалност и да ли медији доносе нов функционални оквир идеје традиционалности у религијско – теолошком смислу. Да ли медији мењају религију? Да ли религија мења медије? Истакнута имена узела су учешће у овој к...
  Детаљније...
ЦЕПИС
Ул. Краља Петра бр. 5
Београд
011 3025-116
kontakt@cepis.spc.rs
Ваша питања...
Спремни смо да одговоримо на све Ваше недоумице
које се тичу савремених технологија
из области употребе, етике...