Центар за проучавање и употребу савремених технологија
Српске Православне Цркве
 
ПОЧЕТНА СТРАНА О ЦЕНТРУАКТИВНОСТИ И ПРОЈЕКТИЧЛАНОВИ ЦЕНТРАКОНТАКТСТРУЧНА МИШЉЕЊАПРЕДАВАЊАЧЛАНЦИ



Архива:
Београдска хроника
Вера, мисија и технологија! Александар Савић, ИТ стручњак у ЕПС.

[ПРЕНОСИМО] Београђанин у жижи информатичке револуције
Како је докторат на Универзитету Карнеги Мелон решио проблем поузданог читања записа на хард-дисковима и зашто је било потребно седам година судске борбе да индустрија тај патент призна

Дигитално детињство - узроци и последице
Арсенин: Дањашње друштво је осуђено на решавање последица док родитељи, склони пребацивању одговорности, својим избором остају само посматрачи и критичари система.

[ПРЕНОСИМО] Савремене технологије – олакшање за родитеље или не?
Сналазе ли се данашња дјеца боље у виртуелном него у стварном свијету, те јесу ли савремене технологије украле дјетињство? Паметни телефони, рачунари, интернет… изузетно су корисни, али и представљају праве клопке, како за дјецу, тако и за родитеље, јер је тешко одредити границе. Доктор Рајовић сматра да је у доба дигиталне револуције, родитељство и лакше и теже него некад. У зависности од тога како родитељи гледају на уређаје савремене технологије.

ИТ у просвети
Примена информационо-комуникационих технологија у просвети треба да буде добро избалансирана, јер ученици треба да схвате да интернет нису само друштвене мреже, већ и предуслов креативне, образовне активности, оценили су уцесници округлог стола "Примена ИТ у просвети"

Суштински проблеми образовног система
През. Оливер Суботић: Проблеми образовног система у Србији, како у погледу информационих технологија, тако и шире, начелно се могу свести на четири основе равни.

Хоће ли (и могу ли) машине заменити људе?
През.Оливер Суботић: технологија није аутономна у свом развоју, што ће рећи да човек итекако има могућност одређивања алтернативног циља. Тиме се јасно указује на слободу усмеравања технолошког развоја од стране човека.

ТЕРОРИЗАМ КАО КАТАЛИЗАТОР НОВОГ ТОТАЛИТАРИЗМА
През. Оливер Суботић: Глобални терористички напади, како их средства информисања обично називају, никога не остављају равнодушним. Реакције су различите, но најбитнији је одговор владâ погођених земаља. Узмимо за пример трагичне догађаје који су се десили у Лондону 7. јула 2005. године. Британска влада, као део одговора на бомбашке нападе, је тада покренула увођење технолошких новина којима је покушала да парира потенцијалним терористичким нападима у будућности.

ХРИШЋАНСКИ ГЛОБАЛИЗАМ У ВРЕМЕНУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ
За проблематику односа хришћана према глобализацији влада приметно интересовање, али су уочљиве и тешкоће када је потребно сучелити супротстављене ставове. Такво стање захтева елиминисање неколико препрека да би се успоставила квалитетна дискусија.

[ПРЕНОСИМО] BBC о српском професору који је расплео мреже
- Подаци које Фејсбук има о људима чини га једном од најутицајнијих организација на свету, а једна компанија из Србије, желела је да открије структуру мреже, пише BBC.

Духовност на друштвеној мрежи
Марко Недељковић: На фејсбук профилима појединих свештеника могуће је пронаћи садржаје којима се не би поносили ни обични грађани. Поједини свештеници износе политичке ставове, користе "слободну терминологију","лајкују" групе попут "ко тебе грудвом, ти њега леденицом", "пет најјачих псовки" или "сви ми који силујемо профил оне особе на коју се ложимо". Стога се као кључно више не намеће само питање да ли, већ на који начин би друштвене мреже требало да се користе од стране свештених лица.

Улога електронских медија у мисији Цркве
СВЕШТЕНИК ДРАГАН ЈАКОВЉЕВИЋ, ПЕТНИЦА: Обавеза је Цркве да користи све могућности које су јој дате, средства савременог света ради ширења Јеванђеља . Нове савремене технологије (електронски медији ) које су доживеле експанзију у нашем времену телевизија, радио, интернет , представљају велики изазов за мисију цркве . Правилан, јединствен приступ овим средствима са тачно одређеним смерницам даје небројене могућности (особито када говоримо о интернету ), да се реч Божија чује " од једног краја до другог краја васељене.

Технологије будућности
Проблем не треба тражити у развоју него у границама употребе. Постоје границе када је технолошка помоћ сувишна. Тада то више није асистивна технологија са сврхом него нешто што нас одвлачи од базичних особина људског бића.

Mогу ли друштвене мреже да преузму стварни свет?
Да би се обухватио комплетан утицај појаве друштвених мрежа попут Фејсбука и Твитера биће потребна додатна временска дистанца и врло обимна анализа која би морала да завири у сваку пору друштва јер већ и за ових првих десетак година је јасно да су друштвене промене увелико успеле да уђу у сваку од њих.

[ПРЕНОСИМО] Свети Синод Румунске Патријаршије се залаже за алтернативу у погледу биометријских пасоша
На радној седници одржаној дана 25. 02. 2009. Свети Синод Румунске православне цркве је једногласно усвојио одлуку број 638/2009 у вези са проблематиком нових електронских пасоша који садрже биометријске податке

Владике на „Фејсбуку”
Ипак ни „Фејсбук”, ни телевизија, нити било какав медиј не може да замени цркву, литургијски живот и заједничку молитву, јер то је нешто што је јединствено и незаменљиво – истиче Замахајев.

[ПРЕНОСИМО] СТАВ РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ВЕЗИ С РАЗВОЈЕМ ТЕХНОЛОГИЈА ЗА ЕВИДЕНЦИЈУ И ОБРАДУ ЛИЧНИХ ПОДАТАКА
Архијерејски Сабор Руске Православне Цркве је 4. фебруара усвојио документ о позицији Руске Православне Цркве у вези с развојем технологија за евиденцију и обраду личних података. У целини наводимо текст документа који је објављен на сајту Патриархия.ru.

[ПРЕНОСИМО] Руска Православна Црква и чиповање света
Аутор: Владимир Димитријевић - Црква нема ништа против скупљања и обраде података о личности, али уз ограду: то не сме да утиче на људску слободу и право исповедања хришћанског погледа на свет.

Молитва у виртуелној парохији
Аутор: Оливер Суботић, понедељак, 05.11.2012

Чипована документа и борба за приватност
Аутор: Александар Арсенин, четвртак, 13.01.2011.

Алтер его - информације о животу
Дигитални дупликат стварне особе, у систему глобалног надзора, предњачи по битности у односу на његовог власника. Стварна особа постаје све мање битна и наша реалност прелази у токове информационих система.

[ПРЕНОСИМО] Одржан састанак Мисионарског одељења СПЦ
Састанком је председавао Преосвећени Епископ рашко-призренски г. Теодосије, мандатни епископ задужен за надзор над радом овог Синдоског тела, насталог пре неколико месеци на предлог Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија. После молитве, отварајући радни део састанка, епископ Теодосије је нагласио значај покретања Мисионарског одељења


Улога електронских медија у мисији Цркве

ПДФ документ
На овој страници је објављен део комплетног текста који можете преузети у ПДФ формату.


Оснивање Црквених медија није усупротности са унутрашњим уређењем и прописима Цркве већ је овај начин ширења ( мисије ) пожељан. Устав СПЦ у члану 108. став 3 „упућује и ободрава свештенство и народ да оснују и организују религиозно-добротворне, духовно-просветне, родољубиве и уопште корисне установе за напредак вере и морала у народу.”[12] У члану 69. који одређује делокруг Светог архијерејског сабора, ставу 2 каже се да Сабор „уређује унутрашњу и спољашњу мисију Цркве ради утврђења, одбране и ширења православне вере и чистоте хришћанског морала; установљава за то потребне органе и оснива потребне заводе, установе и удружења.”[13] Свети архијерејски синод чланом 70. овлашћен је да се „стара о ширењу православне вере и руководи пословима унутрашње и спољашње мисије.”[14] Став 8 овог члана једини се конкретно односи на информативну делатност. Њиме се регулише да Свети архијерејски синод „бира уредника и управља службеним листом Српске православне цркве и другим званичним издањима"[15]
И поред горе наведених реализованих пројеката и отаврања црквених медија држава и даље сврстава Цркву у делокруг цивилних делатности односно невладин сектор. Она дозвољава Цркви да има савремена средства комуникације и информисања али само на локалном нивоу. Каква је будућност тих медија умногоме зависи и од сарадње са лаколаном влашћу која није регулисана никаквим документима већ је препуштена слободи воље .
Отуда је сасвим оправдан став Епископа Порфирија када каже да је " Право Цркве да захтева од државе простор у јавним радио – дифузним сервисима , и да Православље треба да има , уколико је могуће своју телевизију и свој радио"[16] Црква би тада имала свој медијски простор који би самостално уређивала и промовисала своје вредности и избегла би садашњу позицију некога ко се брани од разних клевета и напада издајући саопштења и интервијуе , другим сервисима. Јединствена радио и телевизија Српске Цркве пружила би могућност да се свако ко је заинтересован укључи, погледа и расуди о свим питањима која га интересују , добивши одговор од оних који имају искуствено сведочење Јеванђеља. Покушаћемо да у кратким цртама изнесемо разлоге о оправданости потребе оваквог јединственог сервиса а то су:
1. Једина слика стварности у овоме времену јесте она која се објави у медијима , тако ако нешто није објављено ,поставља се питање да ли се и десило или у крајњој линији да ли уопште постоји? Хтели ми признати или не, реалност је да медији претендују да створе слику онакву каву желе представити народу а све што је ван те виртуелне реалности престаје да буде " истина".
2. Многобројни ставови Цркве се по разним медијима само делимично објављују или чак кривотворе , извлачећи из контекста па све добија другачији смисао. Сведеоци смо разних извештача који су " блиски круговима Цркве" али су анонимни, и сви они сведоче или бране ставове Цркве , док Ње саме нема.
3. Сама Црква има потребу да обавештава своје вернике о догађајима који су се десили или предстоје а не да о томе извештавају други не ретко извитоперујући и кривотворећи саопштења и догађаје.
Јединствен медијски систем Цркве који би добио националну фреквенцију представља један нови мисионарски изазов како на кадровском , методичком и креативном пољу рада, тако исто и са суочавањем са јавним мњењем и притисцима који ће надолазити као што је то и данас случај са епархијским средствима информисања , радиом и телевизијом на локалном нивоу.
Црква и савремени видиви комуникације ( интернет )
Као што смо видели Црква се још у потпуности није интегрисала , није задобила свој јединствен медијски простор , мислимо на радио и телевизију , а пред њом се отвара нови вид савремене комуникације , који свакако превазилази националне и државне оквире, а то је интернет. Предности интернета су што је он доступан свима у свету, првенствено му је окренута и свакодневно га користи млађа популација, као и лак приступ информацијама на њему.Свакако интернет представља велики потенцијал као главно мисионарско средство Православне Цркве у новом миленијуму.
Однос Цркве према савременим медијима – интернету , могли бисмо да окарактеришемо као " критички , али у смислу плодне критичке синтезе, а не неплодног критицизма. Информационе технологије се, стога, не прихватају или одбијају као такве, већ се указује на њихову правилну односно погрешну употребу, али не са техничког аспекта".[17] Из наведеног се види да се Црква не противи новом виду комуникације , већ има критички став према могућностима које човечанству пружа разноликост, као и брз приступ информацијама које могу утицати на промену односа према свету и човеку, односно, које могу трансформисати живот модерног човека. Међутим, Црква је позвана да и овај медијски простор осмисли и да укаже на све штетне последице које може донети , као и на смислено коришћење ове врсте медија. Можда је овде умесно поменути изјаву Блаженопочившег патријарха московског и целе Русије Алексеја II:" Велику помоћ проповеди Јеванђеља представљају повећане информационе могућности и отворености различитих слојева нашег друштва према Цркви. У тим условима пастир је призван да са посебном ревношћу сведочи о Истини, разобличава грех и неправду"[18], поводом отварања конференције " Пастирство: традиције и савременост. Ка стогодишњици упокојења Светог Јована Кронштанског ". Вероватно да је из оваквог става Руске Цркве и њеног односа према интернету проистекла идеја и створен је један портал – простор на интернету на адреси христијанство.ру,који има тенденцију обједињења свеправославне тематике која постоји на интернету , и који представља неку врсту " информационе оазе или смернице ка страницама православне тематике"[19]. Црква је све присутнија на интернету и полако осмишљава своју мисију на њему , мада је досадашње искуство , иако је мало , показало да ипак наступ на овој врсти медија мора итекако бити осмишљен, строго критички, методолошки а и технички исправан. У даљем излагању покушаћемо да укажемо на запажене недостатке у православном интернету , односно интернет презентацијама, као и могућностима које интернет може понудити Православној Цркви данас.


Проблеми савременог православног интернета
Свакодневно се на интернету појављују нови садржаји, странице са верским – православним садржајем. Разноликост информација, као и количина која се тренутно може пронаћи на интернету, сведочи да православна тематика ( у сегменту некомерцијалних сајтова), слободно можемо рећи, правазилази све садржаје који се тренутно могу видети на интернету. Са квантитетом свакако се поправља и квалитет истих. Међутим , оно што се да приметити јесу проблеми који су решиви а који свакако умањују квалитет сјатова православне садржине.
Главни уредник православног портала " Православље и мир" Ана Данилова , је у свом извештају о раду православног интернета изнела примећене недостатке уређивачке политике као и самог понашања корисника православних сајтова, те ћемо овде изнети њена запажања , која се свакако тичу Цркве уопштено па и са наших простора.
• Понашање православних - мирјана и свештеника на интернету;
• Неодговарајући пројекти на интернету;
• Индивидуализација и неумешност сарадње аутора пројекта;
• Појава лажних православних сајтова и преваре
• Застој у развоју;[20]
Корисници форума, уредници и учесници на сајтовима који садрже правосллавну тематику, треба , првенствено да имају у виду мисионарски аспект Цркве као и то да је поштовање другога као и познавање закона полемике и реторике основни предуслов за задобијање пажње слушалаца , стицање поверења. Неспремност за дијалог и јаке речи , истицање себе и свог става несумњиво воде у још дубљи раздор између саговорника . " Нажалост дешава се да ми понекад, ослепљени самољубљем које покушавамо да поистоветимо са вером, занемарујемо другога "[21]. Свакако да могућност коју нам пружа интернет треба користити за сведочење Јевађеља а не за личне ставове које заступамо, јер како ћемо представити себе , највећим делом зависи од нас самих.
Овде треба напоменути да корисницима, односно посетиоцима сајтова , није увек лако разграничити личне ставове појединаца ( ако су они свештеници ) од става Цркве по неком питању. Утолико се више мора пазити шта, о коме и о чему говоримо – саопштавамо , као и у име кога то говоримо. О томе говори и Патријарх Кирил када каже:" Многи су људи спремни да мишљење свештеника поистовете са мишљењем целе Цркве"[22], наравно не упуштајући се дубље у саму анализу изјава, као и стручности онога који говори. Овде треба напоменути да постоји велики број текстова, форума, истраживања, која се тичу питања односа Цркве према биоинжењерингу, информационим технологијама, научним истраживањима итд. Смемо се усудити да кажемо да је исправно прихватити само саопштења или радове људи који су стручни у својим областима и располажу објективним чињеницама као и искуством у свом раду .Последице оповргавања научних истраживања или доношења погрешних закључака којим ће навести и друге да суде тако, јесте велика опасност за мисију Цркве. На таква питања Црква треба да одговори званичним саопштењима, као званичним ставом ,којим би јасно дефинисала свој однос према питањима савременог друштва." Основи социјалне концепције Руске Цркве"[23], јесте одговор који је Руска Црква изнела као свој званични став према актуелним питањима данашњице, а који треба да служи "као руководно начело за синодске институције, епархије, манастире, парохије и друге канонске црквене установе у њиховим односимаса световном влашћу, различитим удружењима; средствима информисања"[24] Овакав начин јединственог става који је званични став Цркве представља исправан начин наступа и ограђивања од индивидуалног мишљења који може довести до погрешног закључка о односу према неком питању.
Још један сегмент на интернету може нанети велику штету мисији Цркве а то је проблем индивидуализације црквених информативних сајтова. Поред званичног сајта Српске Православне Цркве, постоје и други самостални сајтови епархија, парохија, манастира, црквених општина, радија итд. Не треба замерати на оваквој појави до сада јер је свако према својим могућностима,у различито време покретао интернет презентацију. Међутим, ово отвара и једну другу негативну страну интернета, а то је да свако може себе представити као неку Епархију , манастир, парохију притом користећи само име СПЦ као псеудоним за уношење немира у народ, лажних изјава, догађаја , па чак и апела за прикупљање помоћи [25].
Спречавање оваквих нежељених појава које само штете Цркви, могуће је једино ако би се на нивоу једне помесне Цркве , у овом случају СПЦ , објединили постојећи садржаји на једном порталу као званичној интернет презентацији СПЦ. Јединствен наступ на интернету свих црквених канонских институција , представљао би значајан допринос обједињењу православља на интернету и испуњавања мисионарске заповести да се " све састави у Христу што је на небесима и на земљи" ( Еф.1,11).
Интернет као средство за мисионарску делатност
Као што смо напоменули велика распрострањеност и свакодневно коришћење интернета ,већином млађе популације, његова практична примена у свакодневном животу, велики број садржаја, чини га најмасовнијим средством комуникације савременог друштва. Овакву могућност коју пружа овај медиј; Црква треба да осмисли својим присуством на њему у циљу ширења имена Божијег ""сваком створењу" ( Мт. 10,15 ). Присутност Православља на интернету је свакодневно све већа , а и различит је дијапазон материјала који се пружа посетиоцима. Све ово требало би да нас охрабрује и подстиче на даљи рад и осмишљавање даљег деловања у циљу послања које је наш императив," Као што Отац посла Мене и ја шаљем вас ( Јн. 20, 21 ) , тако је Црква позвана да сведочи Христа којој је Он глава, јер све што чини кроз њу , Господ Чини . "Тако да наша главна брига није шта предузети , већ како бити живи сведок Господњег присуства у свету "[26] Ово нас упућује на то да православни медији , па и интернет , никако не смеју постати само информативни , јер онда иако пружамо информације, и проповедамо Христа а не позивамо на дело љубави и на веру која је делатна и која се остварује у овоме свету овде и сада , онда ћемо сами себе свести на чисто информативни сервис,који не позива на учешће у благодатном животу у Христу и који се не стара о свакој души са сваким дуготрпљењем и назидањем( 2Тим. 4, 2 ).
Интернет пружа могућност да се посетиоци православних сајтова укључе у дијалог на разним форумима , да постављају питања, добијају одговоре, чак и да разговарају лично са свештеником – духовником. Редовно обнављање садржаја од стране администратора унеће свежину на страницу и заинтересовати посетиоце, сведочења савременика о искуственом животу у цркви, затим,обједињавање сличних пројеката са православном тематиком отвара све више могућности ширењу Цркве, која у свету подела и конкуренција, треба да буде јединствена, и своју мисију врши као "Једна Света Саборна и Апостолска Црква"

 
Округли сто „Изазови развоја е-демократије“

У новинском центру Тањуга је 19. марта 2009 одржана презентација такозваног WEB-DEP пројекта за новинаре, министарства и чланове Савета Европе, у који су укључене националне медијске информативне агенције са Балкана, затим Athens Technology Center, International Teledemocracy Centre – Napier универзитета из Единбурга, као и National Technical University of Athens из Грчке.

Детаљније...
На округлом столу су тим поводом говорили: Небојша Васиљевић, заменик министра за телекомуникације и информационо друштво, Живко Георгиевски, главни и одговорни уредник Македонске информативне агенције и ђакон мр Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија Архиепископије београдско-кар...
Религија, медији и култура: медијатизација религије и/или религизација медија
Питања од којих су организатори пошли била су: да ли и како савремена култура и медији трансформишу религиозност/спиритуалност и да ли медији доносе нов функционални оквир идеје традиционалности у религијско – теолошком смислу. Да ли медији мењају религију? Да ли религија мења медије? Истакнута имена узела су учешће у овој к...
  Детаљније...
ЦЕПИС
Ул. Краља Петра бр. 5
Београд
011 3025-116
kontakt@cepis.spc.rs
Ваша питања...
Спремни смо да одговоримо на све Ваше недоумице
које се тичу савремених технологија
из области употребе, етике...