Центар за проучавање и употребу савремених технологија
Српске Православне Цркве
 
ПОЧЕТНА СТРАНА О ЦЕНТРУАКТИВНОСТИ И ПРОЈЕКТИЧЛАНОВИ ЦЕНТРАКОНТАКТСТРУЧНА МИШЉЕЊАПРЕДАВАЊАЧЛАНЦИ



Архива:
Београдска хроника
Вера, мисија и технологија! Александар Савић, ИТ стручњак у ЕПС.

[ПРЕНОСИМО] Београђанин у жижи информатичке револуције
Како је докторат на Универзитету Карнеги Мелон решио проблем поузданог читања записа на хард-дисковима и зашто је било потребно седам година судске борбе да индустрија тај патент призна

Дигитално детињство - узроци и последице
Арсенин: Дањашње друштво је осуђено на решавање последица док родитељи, склони пребацивању одговорности, својим избором остају само посматрачи и критичари система.

[ПРЕНОСИМО] Савремене технологије – олакшање за родитеље или не?
Сналазе ли се данашња дјеца боље у виртуелном него у стварном свијету, те јесу ли савремене технологије украле дјетињство? Паметни телефони, рачунари, интернет… изузетно су корисни, али и представљају праве клопке, како за дјецу, тако и за родитеље, јер је тешко одредити границе. Доктор Рајовић сматра да је у доба дигиталне револуције, родитељство и лакше и теже него некад. У зависности од тога како родитељи гледају на уређаје савремене технологије.

ИТ у просвети
Примена информационо-комуникационих технологија у просвети треба да буде добро избалансирана, јер ученици треба да схвате да интернет нису само друштвене мреже, већ и предуслов креативне, образовне активности, оценили су уцесници округлог стола "Примена ИТ у просвети"

Суштински проблеми образовног система
През. Оливер Суботић: Проблеми образовног система у Србији, како у погледу информационих технологија, тако и шире, начелно се могу свести на четири основе равни.

Хоће ли (и могу ли) машине заменити људе?
През.Оливер Суботић: технологија није аутономна у свом развоју, што ће рећи да човек итекако има могућност одређивања алтернативног циља. Тиме се јасно указује на слободу усмеравања технолошког развоја од стране човека.

ТЕРОРИЗАМ КАО КАТАЛИЗАТОР НОВОГ ТОТАЛИТАРИЗМА
През. Оливер Суботић: Глобални терористички напади, како их средства информисања обично називају, никога не остављају равнодушним. Реакције су различите, но најбитнији је одговор владâ погођених земаља. Узмимо за пример трагичне догађаје који су се десили у Лондону 7. јула 2005. године. Британска влада, као део одговора на бомбашке нападе, је тада покренула увођење технолошких новина којима је покушала да парира потенцијалним терористичким нападима у будућности.

ХРИШЋАНСКИ ГЛОБАЛИЗАМ У ВРЕМЕНУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ
За проблематику односа хришћана према глобализацији влада приметно интересовање, али су уочљиве и тешкоће када је потребно сучелити супротстављене ставове. Такво стање захтева елиминисање неколико препрека да би се успоставила квалитетна дискусија.

[ПРЕНОСИМО] BBC о српском професору који је расплео мреже
- Подаци које Фејсбук има о људима чини га једном од најутицајнијих организација на свету, а једна компанија из Србије, желела је да открије структуру мреже, пише BBC.

Духовност на друштвеној мрежи
Марко Недељковић: На фејсбук профилима појединих свештеника могуће је пронаћи садржаје којима се не би поносили ни обични грађани. Поједини свештеници износе политичке ставове, користе "слободну терминологију","лајкују" групе попут "ко тебе грудвом, ти њега леденицом", "пет најјачих псовки" или "сви ми који силујемо профил оне особе на коју се ложимо". Стога се као кључно више не намеће само питање да ли, већ на који начин би друштвене мреже требало да се користе од стране свештених лица.

Улога електронских медија у мисији Цркве
СВЕШТЕНИК ДРАГАН ЈАКОВЉЕВИЋ, ПЕТНИЦА: Обавеза је Цркве да користи све могућности које су јој дате, средства савременог света ради ширења Јеванђеља . Нове савремене технологије (електронски медији ) које су доживеле експанзију у нашем времену телевизија, радио, интернет , представљају велики изазов за мисију цркве . Правилан, јединствен приступ овим средствима са тачно одређеним смерницам даје небројене могућности (особито када говоримо о интернету ), да се реч Божија чује " од једног краја до другог краја васељене.

Технологије будућности
Проблем не треба тражити у развоју него у границама употребе. Постоје границе када је технолошка помоћ сувишна. Тада то више није асистивна технологија са сврхом него нешто што нас одвлачи од базичних особина људског бића.

Mогу ли друштвене мреже да преузму стварни свет?
Да би се обухватио комплетан утицај појаве друштвених мрежа попут Фејсбука и Твитера биће потребна додатна временска дистанца и врло обимна анализа која би морала да завири у сваку пору друштва јер већ и за ових првих десетак година је јасно да су друштвене промене увелико успеле да уђу у сваку од њих.

[ПРЕНОСИМО] Свети Синод Румунске Патријаршије се залаже за алтернативу у погледу биометријских пасоша
На радној седници одржаној дана 25. 02. 2009. Свети Синод Румунске православне цркве је једногласно усвојио одлуку број 638/2009 у вези са проблематиком нових електронских пасоша који садрже биометријске податке

Владике на „Фејсбуку”
Ипак ни „Фејсбук”, ни телевизија, нити било какав медиј не може да замени цркву, литургијски живот и заједничку молитву, јер то је нешто што је јединствено и незаменљиво – истиче Замахајев.

[ПРЕНОСИМО] СТАВ РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ВЕЗИ С РАЗВОЈЕМ ТЕХНОЛОГИЈА ЗА ЕВИДЕНЦИЈУ И ОБРАДУ ЛИЧНИХ ПОДАТАКА
Архијерејски Сабор Руске Православне Цркве је 4. фебруара усвојио документ о позицији Руске Православне Цркве у вези с развојем технологија за евиденцију и обраду личних података. У целини наводимо текст документа који је објављен на сајту Патриархия.ru.

[ПРЕНОСИМО] Руска Православна Црква и чиповање света
Аутор: Владимир Димитријевић - Црква нема ништа против скупљања и обраде података о личности, али уз ограду: то не сме да утиче на људску слободу и право исповедања хришћанског погледа на свет.

Молитва у виртуелној парохији
Аутор: Оливер Суботић, понедељак, 05.11.2012

Чипована документа и борба за приватност
Аутор: Александар Арсенин, четвртак, 13.01.2011.

Алтер его - информације о животу
Дигитални дупликат стварне особе, у систему глобалног надзора, предњачи по битности у односу на његовог власника. Стварна особа постаје све мање битна и наша реалност прелази у токове информационих система.

[ПРЕНОСИМО] Одржан састанак Мисионарског одељења СПЦ
Састанком је председавао Преосвећени Епископ рашко-призренски г. Теодосије, мандатни епископ задужен за надзор над радом овог Синдоског тела, насталог пре неколико месеци на предлог Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија. После молитве, отварајући радни део састанка, епископ Теодосије је нагласио значај покретања Мисионарског одељења


Духовност на друштвеној мрежи

http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=989237

"Ни у сну нисам сањао да бих могао да радим то што сад радим. Да на овај начин контактирам са људима широм света", написао је 2009. године у својој књизи Духовни разговори вођени преко Скајпа игуман манастира Лепавина архимандрит Гаврило, монах за кога кажу да има највише духовне деце. А разлог је једноставан – свакодневно путем Скајпа и Фејсбука отац Гаврило комуницира са верницима широм света, пружа им савете, подршку, помоћ. Иако се, како каже, на почетку плашио да му та "кутија не ремети молитвени поредак", данас вероватно најуспешније на овим просторима спроводи црквену мисију у виртуелном свету, мисионарски рад путем интернета. Уосталом, зар данашњи монаси треба да иду пешке до Свете горе да би били духовнији? Технологија напредује, времена се мењају. Али, да ли је све баш тако? Сигурно је само да је црквених великодостојника на друштвеним мрежама све више, да су им активности значајно различите и да је у том виртуелном простору граница између духовног и световног све тања, ако уопште постоји. Да ли би, ако их већ користе, црквени великодостојници друштвене мреже требало да користе само за мисионарски рад, за духовне разговоре, обавештавање парохијана о црквеним активностима и позивањем на исте, или би у тим активностима могли да буду "слободни" као и сви други? Како њихова активност у виртуелном простору утиче на углед Цркве и шта се дешава када се сваком препусти да самостално одлучује о томе на који начин ће користити своју слободу? Ако бисмо једном реченицом описали оно што се у пракси дешава, опет би послужио цитат оца Гаврила: "Данас много има учених, али не научених, и не знају коју ствар за шта и како користити." Једноставно речено, на Фејсбук профилима појединих свештеника Српске православне цркве данас је могуће пронаћи садржаје којима се не би поносили ни обични грађани. Због тога је сасвим оправдано питање да ли је овакво понашање у складу са православним учењем и хришћанским моралом. Тако поједини свештеници износе политичке ставове, користе "слободну терминологију", противе се променама у Либији, "лајкују" групе попут "Ко тебе грудвом, ти њега леденицом", "Пет најјачих псовки" или "Сви ми који силујемо профил оне особе на коју се ложимо". Стога се као кључно више не намеће само питање да ли, већ на који начин би друштвене мреже требало да се користе од стране свештених лица?
ЗА И ПРОТИВ: Иако није против употребе интернета у црквене сврхе и има свој сајт на адреси цовекитехнологија.цом, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија Архиепископије београдско-карловачке, презвитер Оливер Суботић, критички се односи према употреби друштвених мрежа. "Не подржавам употребу друштвених мрежа за мисију Цркве. Основни проблем код њих је изражена култура виртуелних идентитета и виртуелности уопште. Оно свештено лице које зарад мисије одлучи да уђе у простор друштвених мрежа треба добро да промисли и о начину свог присуства на њима. Свештеник не би смео да се просто уклопи у амбијент наглашене виртуелности, већ да пре свега позива људе на контакт у оквиру литургијске заједнице којој припадају. Не би смео ни да користи уобичајену иконографију и ‘сленг’ сајбер зоне, јер то девалвира његов чин", каже за "Време" презвитер Суботић. Посебан проблем представља и својеврсна виртуелизација црквеног доживљаја и однос према цркви од стране припадника верске заједнице. "Концепт наглашене виртуелности доводи до тога да учесници друштвених мрежа не теже само ка потискивању физичког контакта, већ и ка формирању једног новог етоса и сфере комуникације у којој проналазе свој идентитет. Највећи парадокс је кад се у оквиру одређене ‘хришћанске’ групе на друштвеној мрежи створи јача кохезија него у оквиру живе литургијске заједнице којој припадају. Могуће је да ће један број људи преко друштвених мрежа заиста доћи до првог контакта са Црквом, а после наставити живот у њој на аутентичан начин, али се бојим да је далеко већи број оних који ће желети и даље да са црквеним пастирима имају примарно виртуелну врсту контакта, а то је већ проблем своје врсте", објашњава презвитер Суботић.
Међу првим свештеним лицима на овим просторима који су путем интерната закорачили у животе својих верника био је игуман манастира Лепавина, архимандрит Гаврило. Први мисионарски контакт у виртуелном свету остварио је још 2007. године путем програма Скајп и од тада број његових саговорника константно расте. Разговори обично трају 15 минута или нешто дуже, али ако процени да постоји потреба потрају и до два сата. Каже да је Бог дао мудрост човеку да осмисли и ову врсту савремене технологије, да се њом служи за духовно мисионарење, за спасење душе и ширење речи Божје. "Сматрам да би друштвене мреже требало користити у црквеној мисији. С уласком интернета у животе појединаца и друштва у целини отворило се једно непрегледно пространство, у којем црквена реч мора да буде присутна. На друштвене мреже гледам као на техничка средства која омогућују да се надалеко чују та црквена реч и црквени позив. Када је реч о Скајпу и Фејсбуку, те мреже омогућавају непосредну комуникацију, па су, из мог духовничког угла гледања, погодна средства – Скајп за духовну поуку или савет кроз разговор, а Фејсбук за верско васпитање и поучавање, као на некој трибини", каже за "Време" отац Гаврило. Међутим, он упозорава и да би требало да постоји известан црквени надзор над активностима свештених лица на друштвеним мрежама. "Фејсбук као мрежа је само медиј, а на нама, свештеним и црквеним лицима, је одговорност да, ако га користимо, владамо тим медијем, а не да он влада нама. Ту све и зависи од тога у коју га сврху користимо: за црквену мисију или за личну промоцију. Зато мислим да ту мора постојати граница. Граница је у томе да ставови и поруке буду потпуно у складу са православним учењем и са хришћанским моралом, да се држе прихваћених ставова Цркве, да комуникација са саговорником буде примерна, са сваким уважавањем, да се комуникација не претвори у најобичније ћаскање и повлађивање духу времена. Мислим да треба пронаћи равнотежу између чињенице да се ради о деловању свештеног лица у јавном, иако виртуелном простору, и да због тога мора бити са благословом и неком врстом надзора надлежног владике, и чињенице да смо у Цркви слободне личности које су свесне своје одговорности пред Богом и савешћу", закључује отац Гаврило.
НАВИКАВАЊЕ НА НОВО: Иначе, наша земља је прва у региону по броју корисника најпопуларније друштвене мреже – Фејсбука. Отворено је више од 2.700.000 налога, а млади су најчешћи корисници, тако да је потенцијал ове друштвене мреже изузетан. Ову чињеницу истиче и професор на предмету Политикологија религије на Факултету политичких наука Мирољуб Јевтић, који указује да је присуство Цркве на друштвеним мрежама ефикасан начин да се допре управо до младих људи. "Ако свештеници користе Фејсбук, то значи да процењују да им он помаже у пастирској делатности. Од тога сигурно имају користи јер га иначе не би користили. У истој мери у којој Фејсбук улази у свакодневни живот прихвата се и када њиме користе свештеници. То може да подигне углед свештеника, нарочито међу млађом популацијом јер су они најчешћи корисници, међутим, јасно је и да црквена лица која користе Фејсбук то морају да чине у складу са потребама професије коју обављају. Ако би друштвене мреже користили у приватне сврхе, а зна се да су свештеници, свако понашање које не би било у складу са црквеним схватањима сигурно би могло да наруши углед Цркве", наглашава Јевтић.
Уредник портала "Путеви духовности" Немања Милиновић не противи се употреби друштвених мрежа од стране свештених лица, али истиче да они морају бити свесни одговорности према позиву који обављају, нарочито ако се зна да последњих година константно опада поверење грађана у ову институцију. "Непримерено понашање свештених лица, понашање које је супротно хришћанским вредностима или друштвено прихватљивим нормама традиционалног типа, ствара негативну перцепцију о Цркви у очима грађана и верника. Верници посматрају црквене лидере као људе који би својим животом требало да покажу како живети по Јеванђељу. Због тога наступа разочарање и огорчење код народа уколико сам свештеник крши одређене норме, па чак и на друштвеним мрежама. ЦЕСИД-ова истраживања показују да је поверење у СПЦ пало за око седам одсто од 2008. до 2009. године. Међутим, поверење у Цркву наставило је да пада крајем 2010. скоро до изједначења са поверењем у Војску Србије. Сетимо се да је у то време била актуелна афера око епископа рашко-призренског Артемија. Оваква ситуација представља емпиријски доказ да понашање црквених лица утиче на перцепцију коју ће грађани и верници имати о Цркви, те би и њихове активности на друштвеним мрежама морале да буду у складу са начелима хришћанског учења", каже Немања Милиновић.
Психолог Жарко Требјешанин сматра да ће у наредном периоду активности свештеника на Фејсбуку имати све већи утицај на углед и поверење грађана у Цркву, али наглашава да не треба постављати питање да ли би друштвене мреже требало користити у црквене сврхе. "Људи су увек мало неповерљиви када су у питању неке новìне, поготову када их прихватају црквена лица и црква уопште, која је по својој природи једна конзервативна установа. Као што је у почетку био шок да свештеници разговарају мобилним телефоном, да се појављују на телевизији или се возе у добрим колима, па се људи временом навикну на то, верујем да је тако и са друштвеним мрежама и да је само питање времена када ће и то постати сасвим нормално. Такве новìне увек изазивају интересовање, мало неверице, мало шока, док се људи не навикну на то да се и свештеници служе свим новим технологијама које су данас неопходне. Питање је да ли ће се на друштвеним мрежама појављивати у издању које је примерено, али свештеник и у цркви или на неком другом јавном месту може да се понаша недолично. Мислим да не би смело да се поставља питање оправданости употребе друштвених мрежа због тога што неки знају да их злоупотребе или да се непримерено понашају", сматра Требјешанин.
Црквена лица на Фејсбуку нису српско откриће, јер фејсбук-манији не одолевају ни црквени великодостојници широм света. Тако је и поглавар Римокатоличке цркве папа Бенедикт XВИ дао благослов за активности друштвеног умрежавања, похваливши могућност коју друштвене мреже пружају, али је истовремено упозорио да виртуелна пријатељства не могу бити замена за реалан људски контакт. У сваком случају, врло уверљиво звуче аргументи оних који се залажу за ширење духовности на друштвеним мрежама. Ништа мање нису уверљиви ни они који сумњичаво гледају на све то. Чини се, међутим, да сви они имају нешто заједничко, нешто што би сви прихватили као начело употребе Фејсбука, ако се већ користи. А све заправо стаје у само једну реченицу јереја Владимира Замахајева, који каже да је спреман да све што тамо напише буде објављено на насловној страни било којих новина. Невоља је, међутим, у томе што постоје и они који би вероватно радије угасили своју страницу него пристали на исто.

 
Округли сто „Изазови развоја е-демократије“

У новинском центру Тањуга је 19. марта 2009 одржана презентација такозваног WEB-DEP пројекта за новинаре, министарства и чланове Савета Европе, у који су укључене националне медијске информативне агенције са Балкана, затим Athens Technology Center, International Teledemocracy Centre – Napier универзитета из Единбурга, као и National Technical University of Athens из Грчке.

Детаљније...
На округлом столу су тим поводом говорили: Небојша Васиљевић, заменик министра за телекомуникације и информационо друштво, Живко Георгиевски, главни и одговорни уредник Македонске информативне агенције и ђакон мр Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија Архиепископије београдско-кар...
Религија, медији и култура: медијатизација религије и/или религизација медија
Питања од којих су организатори пошли била су: да ли и како савремена култура и медији трансформишу религиозност/спиритуалност и да ли медији доносе нов функционални оквир идеје традиционалности у религијско – теолошком смислу. Да ли медији мењају религију? Да ли религија мења медије? Истакнута имена узела су учешће у овој к...
  Детаљније...
ЦЕПИС
Ул. Краља Петра бр. 5
Београд
011 3025-116
kontakt@cepis.spc.rs
Ваша питања...
Спремни смо да одговоримо на све Ваше недоумице
које се тичу савремених технологија
из области употребе, етике...