Центар за проучавање и употребу савремених технологија
Српске Православне Цркве
 
ПОЧЕТНА СТРАНА О ЦЕНТРУАКТИВНОСТИ И ПРОЈЕКТИЧЛАНОВИ ЦЕНТРАКОНТАКТСТРУЧНА МИШЉЕЊАПРЕДАВАЊАЧЛАНЦИ



Архива:
5G мрежа – кратка анализа
О 5Г технологији и паметним градовима
Вишејезичност интернет домена
Нова редакција у Мрежи
Актуелно - наука и технологија
Породица у доба медија
Победник овогодишњег конкурса „Православље на интернету
Нови алгоритми на платформи ИнфоМреже
Нова редакција у ИнфоМрежи
Безбеднији интернет Српске Православне Цркве
Трибина о безбедности, Нови Сад, 9.7.2018.
Под знаком питања: Улога и значај СПЦ на интернету
Ћирилични домен
Нове редакције у ИнфоМрежи
Измене у режиму ИнфоМреже
Нови сајт у мрежи СПЦ
Да ли су Фејсбук и Инстаграм чувари културне баштине
ИнфоМРЕЖА СПЦ - статистика
ГДПР уредба о заштити података о личности
100 дана ИнфоМРЕЖЕ СПЦ
Доменски простор СПЦ
Централни регистар интернет домена СПЦ
ИНФО-МРЕЖА СПЦ - ТВ ХРАМ
ИНФО-МРЕЖА СПЦ - RSS
ДИДС2018 – о интернет идентитету личности, баштине и пословања
ИНТЕРНЕТ РЕСУРСИ СПЦ
ИНФО-МРЕЖА СПЦ
Како ради Телескоп
„ТЕЛЕСКОПОМ“ – ПОГЛЕД У ДУБИНЕ ИНТЕРНЕТА
Секте
[ПРЕНОСИМО] СПЦ тражи закон о сектама
ТЕЛЕСКОП - дубинска претрага
ТЕЛЕСКОП - Друга фаза
Добро нам је овде бити
Актуелно из Јутарњег програма – понедељак, 26. јун 2017. године
Е-МИСИЈА - разговор
МОЈА ПАРОХИЈА
I - ПАНЕЛ ДИСКУСИЈА: Е-МИСИЈА
Е-МИСИЈА - теме
Хришћанство и технологија
ЗНАМО ЛИ КО СВЕ УГРОЖАВА НАШУ ПРИВАТНОСТ?
Саопштење поводом текста „Чип и за аутомобиле“
Посета архимандрита Гаврила из манастира Лепавина
SmailY - ново програмско решење Милоша Антонијевића, сталног стручног сарадника ЦЕПИС-а
Панел о приватности у Метрополу
Нови бесплатни систем за заштиту електронских порука развијен од стране сталног стручног сарадника ЦЕПИС-а
Предавање „Дигитални изазов“ на Коларцу
Предавање у Стундетском културном центру
Конференција ДИДС2013
Предавање у гимназији Јован Јовановић Змај у Новом Саду
Предавање у Културном центру Раковица
Предавање у Филолошкој гимназији
Предавање „Приватност и Фејсбук“
Научни скуп „На изворишту науке и културе“
Конференција е-развој 2012
Православни молитвеник на ај-фону
Предавање у Математичком институту САНУ
Научни скуп о електронској приватности
Основан Покрет за приватност Србије
Научно-стручни форум СИЗИТ 10
Научно-стручно саветовање ЗИТЕХ 10
Учешће у Радној групи за избор ћириличног интернет домена Србије
Фестивал Феникс: Изазови времена садашњег
Округли сто у Српској академији наука и уметности
Научно-стручни форум СИЗИТ 0 9
Дискусија у Привредној комори Србије
Опет о новим личним картама
Основан Центар за проучавање и употребу савремених технологија
Колико су грађани Србије информисани о новим законским прописима, који омогућавају уградњу чипова, у разна документа?
Нови управник
Округли сто „Изазови развоја е-демократије“
Религија, медији и култура: медијатизација религије и/или религизација медија
Округли сто „Расте моћ друштвених мрежа“
Конференција „Smart E-Government 2013”

ГДПР уредба о заштити података о личности

АНАЛИЗА ОПШТЕ УРЕДБЕ О ЗАШТИТИ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ

Шта је то ГДПР и зашто се тиче и српских компанија које послују са личним подацима?
Милена Рашић

Ако вас питају да ли желите да неко поседује ваше личне податке, продаје их и складишти – вероватно је да ће одговор бити не. С друге стране, наше личне информације налазе се широм Интернета, у масовним базама података телеком оператера, банака, друштвених мрежа и других предузећа којима је њихово складиштење и обрада посао. И тим подацима се врло лако може приступити. То је био разлог због кога је Европска унија донела једну од најконтраверзнијих законских регулатива – Општу уредбу о заштити података о личности, која из корена мења начин пословања свих субјеката који се баве прикупљањем и обрадом личних информација.

Стеван Ранђеловић, консултант за питања дигитализације, у разговору за Нетокрацију ближе је дефинисао примену ГДПР-а на српске компаније.
Од тренутка када је област заштите личних података последњи пут регулисана на европском нивоу 1995. године, свет се суочио са експанзијом комуникација и појавом друштвених мрежа. Само Фацебоок има 1,3 милијарде корисника на дневном нивоу, а количина информација која се тим путем поделе не може се назвати никако другачије до енормном. Ако у рачуницу додамо и друге друштвене мреже, информације телекомуникационих оператера о комуникацији својих корисника, податке које се прикупљају уз помоћ колачића, постојање Биг Дате и слично, јасно је да се са нашим личним подацима поступа као са робом. А ко има нашу личне податке – има и доминацију.

Шта је заправо ГДПР?

Општа уредба о заштити података о личности (General Data Protection Regulation – ГДПР) донета је још 2016. године, али услед неопходног адаптационог периода она почиње да важи у мају 2018. године. Међутим, период прилагођавања је дошао и полако пролази, а на основу истраживања које је почетком године спровела компанија Веритас – свега 2% испитаника је заиста прилагодило свој начин пословања ГДПР-у, упркос томе што се 31% изјаснило да је у потпуности применило регулативу.
А шта у ствари ГДПР захтева од свих индивидуа, институција и организација које на било који начин третирају личне податке?
Попис, категоризацију и кодирање свих информација о корисницима које се дефинишу као њихови лични подаци – било која комбинација личних чињеница која скупа посматрано тачно одређује једног појединца. То су, између осталог, име и презиме, подаци о локацији, физички, физиолошки, генетски, ментални, економски, социјални, културни и други фактори.

Незаштићеност података запослених и бивших запослених је још један од проблема са којима се компаније суочавају.
Поред тога, појединцима од којих се информације прикупљају даје се право да увек и у сваком тренутку знају ко и у какве сврхе сакупља њихове личне податке, као и да захтевају да се ти подаци избришу из базе података у којој се налазе.
Додатно оснаживање права власника информација обезбеђено је и проценом утицаја коју прикупљање и обрађивање података има на права и слободе појединца, као и обавештавање надлежних власти и власника информације уколико дође до било какве угрожености или неадекватне употребе података (у року од 72 часа).

Како би се осигурали да ће све наведене ставке бити испоштоване, законодавци су одредили и постојање независног државног органа у свакој земљи чланици који ће водити рачуна о пријавама из ове области, а чији ће рад координисати европски орган – Article 29 Working Party (WП29).
Нови стандард пословања, а не "још једна обавеза"
Па ипак, контрола процеса третирања података није остала само на нивоу државе или наднационалне заједнице. Уредба је прописала да ће, поред јавних власти, одређене организације/компаније морати да имају Data Protection Officer-а (ДПА), тачније запосленог експерта или спољашњег сарадника који ће контролисати третирање података.
Његово постојање није повезано са бројем запослених у фирми, већ са количином података који се обрађују, те ће стога све компаније које редовно и систематски прате податке у великој размери, као и оне које то чине са подацима осетљивих категорија (здравствене, религиозне, расне и сл.) морати да приме још једног запосленог.

Нејасно дефинисање овог и других одредница Уредбе свакако изазива бројне недоумице, међутим, доминантно питање за пословни сектор јесте колико би имплементација могла да кошта и да ли ће довести до банкрота малих и средњих предузећа. Стеван Ранђеловић, консултант за питања дигитализације и члан Европског удружења агенција, пак, сматра да без обзира на цену примене, ГДПР-а постаје нова животна чињеница, те ће уграђивање заштите података у само срце производа донекле сачувати каснијих трошкова. Ранђеловић каже:
Чак и ако имате стартап који се ослања на обраду података и та обрада података је ризична, мораћете да уложите време и новац како бисте се повиновали Уредби. По томе се не разликују мала предузећа и велике компаније. Процена трошкова ће, наравно, зависити од случаја до случаја и од тога да ли компанија обрађује доста података или не, и какве ризике таква обрада носи, али је усклађивање свакако неминовно.
Новом Уредбом корисници ће добити далеко већу контролу над својим подацима који се углавном користе за сврхе рекламирања.
Још један од контраверзних делова Уредбе јесте и онај који каже да се она неће примењивати само на фирме/компаније које делују на територији ЕУ, већ и на све оне које, без обзира на седиште, третирају податке грађана који бораве на територији Уније.

Иако су потенцијалне санкције и начин кажњавања тих субјеката и даље нејасни, Ранђеловић сматра да ће се веће компаније које немају седиште у ЕУ готово сигурно повиновати Уредби, јер не желе репутацијске проблеме. Највероватнији сценарио је да ће оне мање „морати да лоцирају свог ЕУ представника, те ће вероватно на локалној институцији за заштиту података бити да нађе начин како да санкционише фирме које крше Уредбу“.

Каква је ситуација са Србијом?

Србију, без обзира на привредна друштва која већ захвата овај екстратериторијлни принцип примене, као кандидата за чланство у ЕУ очекује усвајање Уредбе. Међутим, ова међународна обавеза која је дефинисана још Споразумом о придруживању 2008. године мора се прилично хитно применити. У извештају о напретку РС из 2016. године који је писала Европска комисија наведено је да је под хитно потребно доношење новог Закона о заштити података који ће бити усклађен са Уредбом.

Стога је Родољуб Шабић, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, иако не спада у круг овлашћених предлагача закона (али делује у области личних података), начинио нови предлог Закона о заштити података о личности. Из кабинета Повереника поручују у разговору са Нетокрацијом:
Модел новог закона је у највећој могућој мери усаглашен са актуелним стандардима релевантних европских докумената, с тим да се приликом израде Модела имала у виду чињеница да Србија није чланица ЕУ, да се Општа Уредба не може директно примењивати, нити је, имајући у виду наш правни систем, Устав и достигнути ниво свести о заштити података о личности, могуће некритички преузети сва решења садржана у њој.
Након јавне расправе очекује се коначна верзија Нацрта закона о заштити података о личности.
Стога је следећи корак на Министарству правде, односно Влади Републике Србије, као овлашћеном предлагачу, да нови Предлог закона о заштити података о личности додатно побољша и отвори јавну расправу о том акту. Након тога би требало да буде начињена коначна верзија, која се прослеђује Народној скупштини на усвајање. На питања Нетокрације, из Министарства правде кажу следеће:
Рад на изради Нацрта новог закона је у завршној фази, а планирано је да радна група у септембру, након консултација са експертима ЕУ, изађе са коначним текстом.

Благослов или проклетство?

Иако је примена Уредбе са техничке стране мање-више јасна, остају бројна питања великог броја субјеката из пословног сектора који су њоме обухваћени. Могућност да се информације о личност прикупљају чак и кад за то нема законског разлога, да се њима тргује и слично – овиме се стављају ван снаге. Стога је на овим компанијама да саме себи одговоре на следеће питање: које кораке морамо предузети не би ли корисници са нама поделили своје личне податке и допустили нам да их користимо за сврхе оглашавања?
Стручњаци из области обраде података саветују да се на овај захтев не гледа као на обавезу, већ као прилику да се додатно унапреди корисничко искуство које ће довести до већег поверења у институције које прикупљају информације о њима. Стога се они који личне податке користе у пословне сврхе морају концентрисати да од својих корисника јасно и недвосмислено добију пристанак за коришћење њихових информација и да им објасне у које сврхе.

Након тога, морају им обезбедити да тим подацима, уколико желе, могу лако да приступе и да им удовоље на захтев за брисањем, уколико затраже. Такође, морају водити рачуна да не прикупљају било какве додатне информације и да постојећу базу одржавају у складу са прописима.
Европска комисија и Европски парламент надају се да ће овом одлуком стати на крај потенцијалним цyбер ратовима и тиме заштити своје грађане. Наравно, астрономске новчане казне за прекршиоце које иду и до 4% годишњег промета тј. 20 милиона евра, свакако неће бити ствар преко које ће се тако лако прећи. Заштита грађана или још једна прилика да се велике технолошке компаније новчано притисну – видећемо у најскоријој будућности.

Преузето са: http://www.netokracija.rs/gdpr-definicija-uredba-136384

 
Округли сто „Изазови развоја е-демократије“

У новинском центру Тањуга је 19. марта 2009 одржана презентација такозваног WEB-DEP пројекта за новинаре, министарства и чланове Савета Европе, у који су укључене националне медијске информативне агенције са Балкана, затим Athens Technology Center, International Teledemocracy Centre – Napier универзитета из Единбурга, као и National Technical University of Athens из Грчке.

Детаљније...
На округлом столу су тим поводом говорили: Небојша Васиљевић, заменик министра за телекомуникације и информационо друштво, Живко Георгиевски, главни и одговорни уредник Македонске информативне агенције и ђакон мр Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија Архиепископије београдско-кар...
Религија, медији и култура: медијатизација религије и/или религизација медија
Питања од којих су организатори пошли била су: да ли и како савремена култура и медији трансформишу религиозност/спиритуалност и да ли медији доносе нов функционални оквир идеје традиционалности у религијско – теолошком смислу. Да ли медији мењају религију? Да ли религија мења медије? Истакнута имена узела су учешће у овој к...
  Детаљније...
ЦЕПИС
Ул. Краља Петра бр. 5
Београд
011 3025-116
kontakt@cepis.spc.rs
Ваша питања...
Спремни смо да одговоримо на све Ваше недоумице
које се тичу савремених технологија
из области употребе, етике...