Центар за проучавање и употребу савремених технологија
Српске Православне Цркве
 
ПОЧЕТНА СТРАНА О ЦЕНТРУАКТИВНОСТИ И ПРОЈЕКТИЧЛАНОВИ ЦЕНТРАКОНТАКТСТРУЧНА МИШЉЕЊАПРЕДАВАЊАЧЛАНЦИ



Архива:
5G мрежа – кратка анализа
О 5Г технологији и паметним градовима
Вишејезичност интернет домена
Нова редакција у Мрежи
Актуелно - наука и технологија
Породица у доба медија
Победник овогодишњег конкурса „Православље на интернету
Нови алгоритми на платформи ИнфоМреже
Нова редакција у ИнфоМрежи
Безбеднији интернет Српске Православне Цркве
Трибина о безбедности, Нови Сад, 9.7.2018.
Под знаком питања: Улога и значај СПЦ на интернету
Ћирилични домен
Нове редакције у ИнфоМрежи
Измене у режиму ИнфоМреже
Нови сајт у мрежи СПЦ
Да ли су Фејсбук и Инстаграм чувари културне баштине
ИнфоМРЕЖА СПЦ - статистика
ГДПР уредба о заштити података о личности
100 дана ИнфоМРЕЖЕ СПЦ
Доменски простор СПЦ
Централни регистар интернет домена СПЦ
ИНФО-МРЕЖА СПЦ - ТВ ХРАМ
ИНФО-МРЕЖА СПЦ - RSS
ДИДС2018 – о интернет идентитету личности, баштине и пословања
ИНТЕРНЕТ РЕСУРСИ СПЦ
ИНФО-МРЕЖА СПЦ
Како ради Телескоп
„ТЕЛЕСКОПОМ“ – ПОГЛЕД У ДУБИНЕ ИНТЕРНЕТА
Секте
[ПРЕНОСИМО] СПЦ тражи закон о сектама
ТЕЛЕСКОП - дубинска претрага
ТЕЛЕСКОП - Друга фаза
Добро нам је овде бити
Актуелно из Јутарњег програма – понедељак, 26. јун 2017. године
Е-МИСИЈА - разговор
МОЈА ПАРОХИЈА
I - ПАНЕЛ ДИСКУСИЈА: Е-МИСИЈА
Е-МИСИЈА - теме
Хришћанство и технологија
ЗНАМО ЛИ КО СВЕ УГРОЖАВА НАШУ ПРИВАТНОСТ?
Саопштење поводом текста „Чип и за аутомобиле“
Посета архимандрита Гаврила из манастира Лепавина
SmailY - ново програмско решење Милоша Антонијевића, сталног стручног сарадника ЦЕПИС-а
Панел о приватности у Метрополу
Нови бесплатни систем за заштиту електронских порука развијен од стране сталног стручног сарадника ЦЕПИС-а
Предавање „Дигитални изазов“ на Коларцу
Предавање у Стундетском културном центру
Конференција ДИДС2013
Предавање у гимназији Јован Јовановић Змај у Новом Саду
Предавање у Културном центру Раковица
Предавање у Филолошкој гимназији
Предавање „Приватност и Фејсбук“
Научни скуп „На изворишту науке и културе“
Конференција е-развој 2012
Православни молитвеник на ај-фону
Предавање у Математичком институту САНУ
Научни скуп о електронској приватности
Основан Покрет за приватност Србије
Научно-стручни форум СИЗИТ 10
Научно-стручно саветовање ЗИТЕХ 10
Учешће у Радној групи за избор ћириличног интернет домена Србије
Фестивал Феникс: Изазови времена садашњег
Округли сто у Српској академији наука и уметности
Научно-стручни форум СИЗИТ 0 9
Дискусија у Привредној комори Србије
Опет о новим личним картама
Основан Центар за проучавање и употребу савремених технологија
Колико су грађани Србије информисани о новим законским прописима, који омогућавају уградњу чипова, у разна документа?
Нови управник
Округли сто „Изазови развоја е-демократије“
Религија, медији и култура: медијатизација религије и/или религизација медија
Округли сто „Расте моћ друштвених мрежа“
Конференција „Smart E-Government 2013”

Да ли су Фејсбук и Инстаграм чувари културне баштине

Аутор: Димитрије Буквићсубота
http://www.politika.rs/scc/clanak/402376/Da-li-su-Fejsbuk-i-Instagram-cuvari-kulturne-bastine

Када је оперски уметник Милорад Стокин одлучио да 2014. покрене фејсбук страницу са садржајима из националне историје и уметности, није ни слутио да ће четири године касније његове објаве допрети до 200.000 људи недељно. Баш као што ни професорка историје Јелена Живковић вероватно није претпостављала да ће њен инстаграм профил посвећен историји Београда на фотографијама за само две године изазвати интересовање страних медија за наш главни град.

Део стручне јавности сматра да су овакви ауторски, волонтерски подухвати промоције наше историјске баштине на друштвеним мрежама често видљивији од „онлајн активности” надлежних институција културе. С друге стране, има и оних који указују на одређене парадоксе, као рецимо да на овај начин подаци постају јавни и свачији и тиме престају да буду архивски, без ознаке порекла и обавезе чувања.

На Стокиновој страници „Фрагменти прошлости” налази се око 6.000 фотографија из српске културне историје – јавних споменика, уметничких дела, архитектонских целина – уз исечке из филмова, позоришних представа, интервјуа књижевника и популарне културе.

„Све је почело као хоби јер од малих ногу гајим склоност према колекционарству, па сам желео да на овај начин све што ми је битно ставим у својеврсну виртуелну галерију. Овим се подстиче културна свест јер друштвене мреже омогућују свакодневни улазак уметности у живот људи”, каже Стокин за наш лист.

За разлику од њега, Јелена Живковић је за „Инстаграм” први пут чула од својих ђака, матураната британске интернационалне школе.

„У паузи су грозничаво пратили вести на тој друштвеној мрежи и шокирало ме је да им је, између осталог, занимљив профил неког странца који свакодневно пали аутомобиле. Помислила сам да би било лепо да прате и нешто едукативно о граду у коме су провели гимназијске дане”, каже она.

Тако је 2016. настао профил „Белгрејд фото хистори” с више од 6.200 пратилаца, међу којима су и страни новинари, писци и блогери који су од Јелене тражили савете шта све да посете у Београду или где да нађу грађу за своја истраживања о Балкану и Југославији.
„Такође, многи странци свакодневно истичу шта су све на профилу научили о граду за који до тада нису ни чули”, објашњава Јелена.
Према мишљењу историчара Дејана Ристића, истраживање, чување, стручно обрађивање и презентовање културног наслеђа не може се замислити без уплива ИТ технологија и, поготово, друштвених мрежа.
„Наша традиционална инертност и неспремност да прихватимо погодности савремених технологија у заштити и презентацији културног наслеђа проистиче из недовољне свести о значају културе у савременом добу. Улога друштвених мрежа постаје све значајнија, а интеракција између специјализованих страница на Фејсбуку или Инстаграму и бројних заинтересованих појединаца и група је својеврстан феномен”, сматра Ристић.
Многе установе културе у Србији су присутне на друштвеним мрежама, додаје он, оцењујући да број пратилаца њихових страница ретко прелази десет хиљада.
За Алексу Цигановића, председника Друштва конзерватора Србије, друштвене мреже су у области заштите културног наслеђа постале специфичан миље носилаца знања и колективне меморије.
„Оне су породични албуми савременог друштва које је заборавно, прометно, тенденциозно, вредносно нестабилно. За разлику од новинске грађе која је тековина модерних индустријских и идеологизованих друштава 19. и 20. века, друштвене мреже су тековина постмодерне сензуалности, идеје о томе "како је могло бити" са снажнијом утопијском цртом. Оне су значајан механизам грађанске партиципације, место упоришта, ревалоризације искуства и испољавања накнадне памети, али и чин делегирања одређених захтева извршиоцима власти”, каже Цигановић.
Он опажа и три парадокса у вези с представљањем историје на друштвеним мрежама.
„Први је да подаци постају јавни и свачији и тиме престају да буду архивски, без ознаке порекла и обавезе чувања. Други је обрнута сразмера количине архивиране грађе у односу на моћ и врсту савремених медија у које се пакују такви подаци – као да се нова грађа о наслеђу мање одлаже у досијее него што се то некада радило. И трећи парадокс је дубока подела знања која припадају истој стручној односно научној области без њиховог међусобног повезивања и обједињавања”, наводи Цигановић.

Ипак, у целини, додаје он, не би требало заваравати се претераном демократичношћу друштвених мрежа јер су оне „суштински нови механизми идеолошких заговарања, система односа ’означитеља и означеног’, груписања, селекције и фрагментирања по одређеном јавном питању”.

„У том смислу, оне су заправо ствар ’(не)оригиналности’ појединца иако садрже одређени ниво колективног креативног колажа”, закључује Цигановић

 
Округли сто „Изазови развоја е-демократије“

У новинском центру Тањуга је 19. марта 2009 одржана презентација такозваног WEB-DEP пројекта за новинаре, министарства и чланове Савета Европе, у који су укључене националне медијске информативне агенције са Балкана, затим Athens Technology Center, International Teledemocracy Centre – Napier универзитета из Единбурга, као и National Technical University of Athens из Грчке.

Детаљније...
На округлом столу су тим поводом говорили: Небојша Васиљевић, заменик министра за телекомуникације и информационо друштво, Живко Георгиевски, главни и одговорни уредник Македонске информативне агенције и ђакон мр Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија Архиепископије београдско-кар...
Религија, медији и култура: медијатизација религије и/или религизација медија
Питања од којих су организатори пошли била су: да ли и како савремена култура и медији трансформишу религиозност/спиритуалност и да ли медији доносе нов функционални оквир идеје традиционалности у религијско – теолошком смислу. Да ли медији мењају религију? Да ли религија мења медије? Истакнута имена узела су учешће у овој к...
  Детаљније...
ЦЕПИС
Ул. Краља Петра бр. 5
Београд
011 3025-116
kontakt@cepis.spc.rs
Ваша питања...
Спремни смо да одговоримо на све Ваше недоумице
које се тичу савремених технологија
из области употребе, етике...